Самозафарбавање
Данас 03.07.2020 | Пише: Светислав Басара
Да ли је Високи Победник интуитивно осетио да ћу у нашој јучерашњој колумни раскринкати његово сумњиво дуго одсуство из јавности или је пак и њему самом било чудно што није на неколико места истовремено, тек сабајле у среду се појавио на свом омиљеном телевизору, Пинку, и СНиС-у приопћио да узалуд беху наде претендената на престо да га је чума однела, да је жив и здрав, јер да „неће“, каже, „гром у коприве“.
То смо апсолвирали, прелазимо на тему. Стотинама, шта стотинама, хиљадама пута сам са овог Фамозног амвона грмео да национално јединство – влажни сан свих српских тирјана – никада и нигде није довело ни до каквог јединства него је увек и свугде завршавало у хаосу. Такође сам говорио да хомогенизација – влажни сан не само српских тирјана него и већине Србаља – никада и нигде није довела до збијања редова него само до раздора. До тих сазнања, малтене аксиома,
