Oslo – u rajskom vrtu
Dojče vele 11.07.2020
Posetio sam Oslo mnogo pre Brejvikovog zločina. Grad i zemlja su se tada nalazili u nekoj vrsti naivne čednosti. To je bilo dragoceno stanje, nešto što bi se moralo sačuvati u sećanju jer je u Evropi već jako retko.
Zaliv je blistao kao čelični mač, sivo i zlatno borili su se za prevlast. Na molu ispred brodića sedeo je mladić nordijski bele kože, sa žbunom dredova na glavi. Ispred njega se protezala džinovska lula, ili mi se to samo činilo, jer je mirisalo na travu. Mladić je napeo obraze kao žabac i dunuo u veliku tamnu cev zakrivljenu na kraju. Zvuk koji iz utrobe instrumenta bio je mešavina brundanja i kreketanja. Takav zvuk bi ispustio čovek koji vam nešto dovikuje pod
