Ispovest srpske doktorke: Noć je, tri ujutru, javljaju mi - doktor Mile je umro. Moj školski

Po dvanaest sati je na nogama, i prati situaciji obolelih. U toku smene, tri sata posle ponoći, stiže joj tužna vest o smrti kolege od iste te bolesti protiv koje su se svi lekari zajedno borili. Vremena za tugu nema, ljudi čekaju. Svakog trenutka svako kože da postane pacijenat, i da se nađe u problemu. Toalet i redovan obrok, neretko i zaborave. Svoju bol i ono kroz šta svakodnevno prolaze naši medicinski radnici, Danijela je ukratko opisala na svom Fejsbuk