Carigrad (4): Mir Božji u prvom dvorištu sultanovog dvora
Danas 22.07.2020 | Piše: Jelena Tasić
Dopisnica Za Crkvu Svete Irine veruje se da je najstarija hrišćanska bogomolja podignuta na tlu Carigrada. Nju je na Akropolju antičkog Vizantiona, dok se od grčke trgovačke kolonije pretvarao u „Drugi Rim“ i prestonicu Carstva, na temeljima rimskih hramova koji su negovala kultove antičkih bogova, sagradio car Konstantin Veliki i posvetio Irini – Miru Božjem.
Do 360, kad je ovaj prvi hrišćanski car na istom trgu podigao i baziliku Svete Sofije – Premudrosti Božje, Sveta Irina bila je saborni hram. Sudbine ove dve crkve preplitale su se i dopunjavale u prvim vekovima Vizantijskog carstva, tokom kojih su više puta obnavljane posle požara, zemljotresa i pobuna. U Svetoj Irini 381. održan je Drugi vaseljenski sabor na kom je potvrđen i dopunjen Simbol vere, u njoj je besedio i sveti Jovan Zlatousti, bila je svedok
