Piše Ana Vučković: Bravo, brava!

Moje dvogodišnje dete je naučilo da broji do deset, i svaki put kada dođe do deset on sebi kaže: Bravo! I sad nešto razmišljam, zašto ne ostanemo pri tome i kasnije, da sebe pohvalimo kada uradimo nešto lepo i dobro? Mnogo je stvari iz detinjstva koje posle nekog vremena prestanu, a bile su divne. Kad smo mali svi crtamo i pevamo, a kako idu godine samo retki ostaju pri ovome. Onda shvatiš da si netalentovan i prestaneš. Takođe, kada si mali, ne samo da je u redu,