Радосављевић: Пад БДП Србије типичан за сиромашне земље

Пад бруто домаћег производа (БДП) Србије у другом кварталу који је, после Литваније, најмањи у Европи, не значи много јер је то "типично за ситомашне земље" - рекао је данас професор ФЕФА факултета у Београду, Горан Радосављевић.

"У свету има најмање још десетак неразвијених земаља које имају мањи пад од Србије, а Белорусија у првој половини 2020. године званично има привредни раст", рекао је Радосављевић за агенцију Бета.

Мањи пад БДП-а Србије него других европских земаља није, како је рекао, резултат добре економске политике државе, већ структуре привреде која је базирана на секторима који нису претрпели велики пад услед пандемије.

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је јуче да је други квартал завршен с падом БДП-а од 6,5 одсто, иако је пројектован био много већи, минус 15,4 одсто.

Она је рекла да је већ у јуну остварен благи раст од 0,1 одсто и да је Србија у другом кварталу била друга најбрже растућа економија у Европи, одмах иза Литваније.

Радосављевић је међутим рекао да представници власти објављивањем информација пре но што их саопште надлежне службе, "дерогирају институције".

"До почетка епидемије, Министарство финансија је објављивало презентацију са детаљним макроекономским подацима, па су могли да се прате и упоређују с претходним периодом, нарочито подаци о спољној трговини, али је укинуло ту праксу, вероватно услед лоших резултата" рекао је Радосављевић.

Додао је да истовремено представници власти саопштавају резултате о 'феноменално' ниском расту пре но што то учине надлежне институције и тиме неоправдано себи приписују заслуге.

Он је рекао да, судећи по објављеним подацима о индустријској производњи, раст вуку прехрамбена, хемијска и Нафтна индустрија Србије која прошле године због ремонта није радила.

Међутим, посматрање кратких серија података, по речима Радосављевића, ништа не говори о једној економији.

(Бета, 03.08.2020)