Нагасаки - 75 година касније: Како је „срећа Кокуре“ спасла град од атомске бомбе

Град Кокура више не постоји.

Он је био једна од општина које су се 1963. године припојиле да би оформиле нову, Китакјушу, која има нешто мање од милион становника.

Али Кокура је обезбедила трајно место у свести јапанске јавности, јер је скоро две деценије раније њена смрт могла да буде много трауматичнија.

• Хирошима и Нагасаки: Жене које су преживеле атомске бомбе
• Амерички шпијун који је Совјетима одавао информације о атомској бомби
• „Отац нам је писао сваког дана док је чекао да га пошаљу у Аушвиц“

Као једна од одабраних мета за бацање атомске бомбе на Јапан 1945. године, овај град је пуким чудом избегао језиво разарање у последњим данима Другог светског рата.

И заиста, Кокура се налазила на свега неколико минута од бомбардовања 9. августа, баш као што је Хирошима била три дана раније.

Али разорно оружје никад није бачено на град, јер је комбинација фактора присилила америчке ваздухопловне снаге да се упуте ка алтернативној мети, Нагасакију.

Процењује се да је у бомбардовању страдало 140.000 људи у Хирошими и 74.000 у Нагасакију - више хиљада других патиће од последица радијације још много година после тога.

„Срећа Кокуре&qуот; постао је израз у јапанском да се опише срећно избегавање стравичне судбине.

Али шта се ту заправо десило?

Облаци и дим

Средином јула 1945. године, врхушка америчке војске одабрала је одређени број градова у Јапану који би могли да послуже као мете за бацање атомске бомбе због присуства фабрика и војних база, на пример.

Кокура се по приоритету нашла одмах из Хирошиме. Било је то чвориште производње оружја и локације једног од масивних арсенала јапанске војске.

Шестог августа град је стајао као резерва у случају да нешто спречи бацање бомбе на Хирошиму.

Три дана касније, бомбардери Б-29 су у раним јутарњим часовима одлетели до Кокуре, а један од њих носио је „Дебељка&qуот; - плутонијумску бомбу још снажнију од уранијумске бачене на Хирошиму.

Али Кокура је била обавијена облацима који су могли настати од дима ватри изазваних конвенционалним бомбардовањем суседне Јавате претходног дана.

• Дојава нацисте која ми је спасила баку и деду
• Португалски конзул који је спасио хиљаде од Холокауста
• Титова атомска бомба: политичка жеља против науке

Неки историчари тврде и да су фабрике у Кокури намерно интензивно спаљивале угаљ како би створиле димну завесу над градом у време кад су ваздушни напади били чести над читавим Јапаном.

Према америчким војним документима и извештајима Вилијама Лоренса, новинара Њујорк Тајмса који је путовао у једном од авиона, бомбардери Б-29 кружили су над Кокуром три пута.

Наређења су јасно захтевала да се бомба баци тек ако постоји визуелна потврда мете како би се максимизовала њена рушилачка снага.

Проблем је био што је противваздушна одбрана на копну спазила авионе и отворила ватру на њих.

Тада је мајор Чарлс Свини, који је управљао бомбардером Б-29 са бомбом, донео одлуку да се окрене за Нагасаки.

Кокура је била спашена. По други пут.

Још једном поштеђена

Амерички авиони су немилосрдно нападали Јапан још од марта 1945. године, користећи запаљиве бомбе које су спаљивале градове до темеља.

У једном једином нападу на Токио, у ноћи 9. марта, процењује се да је убијено више од 83.000 људи, а милион њих је остало без домова.

Али у тренутку кад су бомбардери Б-29 стигли у Кокуру у августу, град је био практично нетакнут.

• Како су Стаљин, Рузвелт и Черчил на Јалти преобликовали свет
• „Ми за њих нисмо били људи - ми смо за њих били гамад“
• Разарање Дрездена и Други светски рат: 75 година од најконтроверзнијег напада савезника

Он је био поштеђен напада запаљивим бомбама, поред других могућих мета за атомске бомбе, јер су америчке војне власти желеле да ови градови буду сачувани како би могле боље да простудирају штету насталу од моћног оружја.

Олакшање и туга

Безусловну предају Јапана цар Хирохито је објавио 15. августа.

Кокура је избегла разарање, али не и констернацију. Кад се појавила вест да је бомба бачена на Нагасаки првобитно била намењена овом граду, олакшање се помешало са тугом и саосећањем.

Китакјушу има Меморијални центар посвећен атомској бомби баченој на Нагасаки смештен у парку изграђеном на локацији бившег војног арсенала - на споменику су описани истовремено срећно бекство града и патња Нагасакија.

Два града су деценијама гајила пријатељство, а њихове изукрштане судбине јавно су призната ствар.

„Чињеница је да је атомска бомба планирана да буде бачена на Кокуру бачена на Нагасаки&qуот;, рекао је портпарол града Китакјушуа за новинску агенцију Блумберг прошле године.

Али се Китакјушу окренуо и будућности: током обнове Јапана, овај индустријски град је постао толико загађен да су воде његовог залива Докаи остале скоро без живота.

Данас је то један од најзеленијих градова у Азији.

(ББЦ Невс, 08.10.2020)