Napušteni psić poslao tužno pismo ljudima: "Ćao, ja sam Frćko. Postoji li neko ko bi me voleo zauvek?"

Lutao sam pokisao i prestravljen jer je nebo bilo strašno crno kao da je noć, a ja ne volim noć. Plašim se pošto sam strašno mali i mama me je čuvala i tešila kad je bio mrak, ali nje se više skoro i ne sećam. Uzeli su me kad sam bio beba i sva moja braća i sestre su nestali. Dugo sam ih tražio i sad još uvek plačem za mojom mamom, ali izgleda da je nikada više neću videti. Uzela ne jedna devojčica, bila je mnogo slatka i baš sam je zavoleo jer me stalno grliila i