Пише Иван Токин: Прилагођавање

Тешко ми је тако нешто да изјавим јер Палилулску пијацу осећам као своју мартичну, али ето, десило се, Каленић је био најближи, а и није се тешко везати за ту пијацу, нарочито на пролеће, кад смо се и преселили у Његошеву. Све пијаце у пролеће бљесну, али то како Каленић бљесне, то знају они који га у пролеће доживе. Важно је преживети и зиму на Каленићу, пре тог пролећа и његовог бљеска, јер важно је научити како изгледају тезге зими, испратити стриптиз