Piše Ivan Tokin: Prilagođavanje

Teško mi je tako nešto da izjavim jer Palilulsku pijacu osećam kao svoju martičnu, ali eto, desilo se, Kalenić je bio najbliži, a i nije se teško vezati za tu pijacu, naročito na proleće, kad smo se i preselili u Njegoševu. Sve pijace u proleće bljesnu, ali to kako Kalenić bljesne, to znaju oni koji ga u proleće dožive. Važno je preživeti i zimu na Kaleniću, pre tog proleća i njegovog bljeska, jer važno je naučiti kako izgledaju tezge zimi, ispratiti striptiz