Crni javni servis
N1 Info 19.08.2020 | Ljubodrag Stojadinović
Prilično je nepouzdana paralela između Lukašenka i Vučića. Rekao bih da tu nema mnogo sličnosti, osim što je Belorus postkomunistički diktator sa iskustvom i nešto stila, a ovaj ovde plačljivi nacionalšovinistički firer, beznadno zalutao u svemoći. Kralj Ibi prepadnut od svoje slike koji se poziva na nepostojeći narod. Crna balkanska guja i sam svoj Boldrik koji sa svim tim kreaturama koje ga čine i biju se u njemu, sebe shvata sasvim ozbiljno.
Lukašenko je sklon konačnom sunovratu, koji može da bude samo ružan. Takvi se ne prizemljuju lako. On je dobar ili loš primer, kako vam drago, da ništa ne može da bude večno. Vučić je pred gubitkom jednog od svojih uzora i suočen sa neoborivim dokazom da se operetski cezarizmi raznih oblika raspadaju kao lešine na gadan način, bez spasenja i izuzetka, nepovratno i zauvek, nezavisno od svoje dugovečnosti. Hoće li na kraju putovanja krenuti tragom Čaušeskua ili
