Нестанак риба (Еконосталгија 2)
Данас 24.08.2020 | Пише: Божидар Андрејић
„Било је то у време када су ђаци нижих разреда свакодневно исписивали и исцртавали, како су умели и знали календаре природе.
С пролећа би у њима засијало зракасто сунце и у последњим мртвинама испод одјека наталоженог снега изницали би гргољави цурци и поточићи, а по трулежи кроз коју су текли јаркоцрвене шкољкице бабиног увцета. Јагорчевине и каћуни расцветавали би се на страницама тих свезака истовремено кад и испред камених темеља на јужним странама кућа, омежени правилоно постројеним каменчићима које су на земљи спрале капи са кућних стреха. То је било време које није још дуго
