Mojih 30 godina pod Milom Đukanovićem

Familijarni i poznati, jer ih je nosio i moj otac, gledali su me sa nekog od predizbornih plakata. To mora da je bilo pre kraja 1997. godine, u mesecima posle mog osmog a pre devetog rođendana. Sećam se brkova Momira Bulatovića ne zbog njihove izrazite bujnosti ili lepote, nego zbog kontrasta koji su predstavljali u odnosu na izbrijano lice čoveka koji će počevši od 1997. sledećih par decenija zauzeti centralno mesto na plakatima, TV ekranima i u kolektivnoj