Пише Ана Вучковић: Крстарење

Тек што смо селе у башту ресторана ушла је девојка коју сам одмах препознала. Она је уметница, бави се дизајном, а за њом је ушао и њен дечко или муж, свакако партнер, такође уметник, а онда је ушла и мајка неког од њих двоје са њиховим малим сином. Сетила сам се да сам пре месец дана на радију слушала интервју баш са њима, прво са њом онда са њим о уметности, дизајну, преламању књига, опреми књига и разним лепим стварима. Али прича иде даље у прошлост,