Стојановић писао посланицима ЕП: Избори у Србији нерегуларни, омогућити судовима да раде свој посао

Бобан Стојановић, са београдског Факултета политичких наука, обратио се данас писмом посланицима Европског парламента (ЕП) наводећи да постоје "озбиљне сумње" да је и процес кандидовања на недавним изборима у Србији био "нерегуларан" и позвао их да извршите притисак на политичке институције у Србији да дозволе тужилаштву и судовима да раде свој посао.

У писму достављеном медијима које је упутио посланицима ЕП чији су изасланици учествовали у преговорима власти и опозиције око побољшања изборних услова, Стојановић је истакао да су изборе пратиле бројне нерегуларности.

Он је објаснио да су сумње са "манипулацијама око прикупљања и овере потписа током изборне кампање потврђене званичним подацима", за које наводи да их је добио од Републичке изборне комисије (РИК).

Стојановић је нагласио да "постоје јаке сумње да су владајућа Српска напредна странка (СНС), али и други политички актери, помогли бројним кандидатима на изборима прикупљањем потребних потписа потенцијално и злоупотребљавајући приватне податке грађана".

"С обзиром на одсуство владавине права у Србији, затворене институције и лоше стање рада судова, овим путем вас позивам да уз механизме које имате покренете званичну истрагу о томе како је текао процес кандидовања на изборима и да извршите притисак на политичке институције у Србији да дозволе надлежним органима да раде свој посао (тужилаштво и судови)", поручио је у писму Стојановић.

Између осталог, навео је да је "урадио преглед свих оверених потписа", тако што је упоређивао број потписа на некој општини/граду са бројем освојених гласова, да је затим прегледао да ли су се уопште грађани позивали да некој од изборних листи дају потписе подршке на одређеним локацијама, да би могао да провери да ли су постојале одређене злоупотребе.

"Оно што је закључак - званични подаци су показали да су сумње које су се појавиле биле оправдане и да је цео процес обавијен неправилностима", истакао је у писму евро-парламентарцима Стојановић.

Он је указао и да су "неки од закључака прегледа оверитеља да је (Александар) Шапић (СПАС) оверавао потписе опозицији која је излазила на изборе, а владајући СНС - такозваној лажној опозицији или такозваној 'СНС опозицији'".

"Општина Нови Београд је место где су се делу опозиције оверавали потписи. Општинска управа (на чијем челу је био Шапић) је оверила чак 8.274 потписа за опозицију - Покрет слободних грађана (ПСГ) чак 5.003, Нова странка - Зелена странка - чак 2.471 и 'Покрет 1 од 5 милиона' укупно 800 потписа. На пример, ПСГ никада није позвао своје бираче да им на Новом Београду дају потпис", навео је Стојановић.

Као разлог за сумњу у регуларност оверавања потписа подршке навео је и да су "сва ова три изборна актера освојила много мање гласова на Новом Београду него што имају потписа".

"Општине у Београду које води СНС, су оверавале потписе другом делу опозиције - у општинама у Београду где је на власти СНС - опозиција за коју јавност сумња да је 'лажна опозиција' је оверила готово све потписе управо у тим општинама", додао је Стојановић.

Он је у писму указао и да "велики број изборних листи у местима у Србији има огромне диспропорције у односу на број потписа и број гласова (Коалиција за мир, Уједињена демократска Србија, Руска странка, Нова странка-Зелена странка, 1 од 5 милиона, Покрет слободних грађана, Народни блок, Странка правде и помирења)".

Стојановић је навео и да су "поједине изборне листе предале неисправно попуњене формуларе - 'Метла 2020' и Руска странка (у чијем подношењу изборног формулара су наведени јавни бележници који не постоје), али и СНС за које остаје питање како су судови или судске јединице оверавали потписе у местима где постоје јавни бележници", додајући да судови оверавају уколико не постоје јавни бележници.

"С обзиром на основане сумње у злоупотребу личних података грађана, цео процес би се могао проверити тако што ће се извршити увид у општинске списе о овереним потписима, утврдити исправност и идентитет потписника и до краја проверити да ли су злоупотребљавани подаци грађана", објаснио је Стојановић.

Он је закључио да би "потенцијални 'Прибе извештај' о владавини права, који захтева опозиција и који је преко потребан Србији могао и морао да обухвати и ову тему, а ако потврди да ни процес кандидовања на изборима у Србији 2020. године није био легалан - ово би требало да буде почетак процеса међународног посредовања у решавању политичке кризе у Србији".

(Бета, 31.08.2020)