У име жртве (2)
Данас 04.09.2020 | Пише: Златко Паковић
Ангажованим филмом називамо искључиво дела чији је дискурс – дискурс саме жртве. Ова дефиниција помаже нам да схватимо на који начин се неусклађеним формалним средствима може нарушити достојанство жртве која је у средишту филма.
Добар пример за ту негативну појаву јесте један мање познат филм прослављеног аутора – кратки играни филм „Плави Циганин“, Емира Кустурице. Тај кратки филм, сегмент је међудржавног, међуконтиненталног омнибуса италијанске производње, под заједничким насловом „Сва невидљива деца“. Чине га, осим Кустуричиног филма, снимљеног у Србији, и филмови Махдија Шарефа, Спајка Лија, Катје Лунд, Ридлија Скота и његове ћерке Џордан Скот, Стефана Венеруза и Џона Вуа.
