Jednom ću se vratiti sa ovog kraja sveta
Politika 04.09.2020
Ravnica me mami hranjivim mirisom svežeg paorskog hleba. Zove me da još jednom iskapim čašu rujna vina, i onako bećarski, lumpujem do zore u birtiji na kraju sokaka. Priziva me da se još jednom nasladim zrelim dudinjama. I da mi obraze pomiluje sveži dah ravnice…
Rođen sam tamo gde se njišu bujna polja u ritmu severnih vetrova. Na svojim visokim talasima dubokim zvezdanim nebom raznose čežnjive jecaje tamburica i violina iz daljina, nad opustelim salašima i uspavanim varošima. Rastao sam tamo gde su mi bosim nogama ćilim bile rosne trave, uz kukuruzišta, žitna polja. Tamo gde su kasna leta mirisala slatkim vonjem prezrelih vinograda. Stasao sam tamo gde ispod ravne, tople površine, šumi i talasa duh davno isušenog Panonskog
