Једном ћу се вратити са овог краја света
Политика 04.09.2020
Равница ме мами храњивим мирисом свежег паорског хлеба. Зове ме да још једном искапим чашу рујна вина, и онако бећарски, лумпујем до зоре у биртији на крају сокака. Призива ме да се још једном насладим зрелим дудињама. И да ми образе помилује свежи дах равнице…
Рођен сам тамо где се њишу бујна поља у ритму северних ветрова. На својим високим таласима дубоким звезданим небом разносе чежњиве јецаје тамбурица и виолина из даљина, над опустелим салашима и успаваним варошима. Растао сам тамо где су ми босим ногама ћилим биле росне траве, уз кукурузишта, житна поља. Тамо где су касна лета мирисала слатким воњем презрелих винограда. Стасао сам тамо где испод равне, топле површине, шуми и таласа дух давно исушеног Панонског
