Пише Иван Мрђен: Прописи су прописи

Наслов овог текста је позната реплика из филма Слободана Шијана „Ко то тамо пева” из 1980. године, кад власник и кондуктер аутобуса фирме “Крстић” (Паја Вуисић) неће да прими путника ван станице и приморава онако дебелог и крупног, све са ловачком пушком о рамену (Ташко Начић), да трчи још километар до прописаног места. У том антологијском остварењу таква реченица звучи више него апсурдно и изазива смех публике, баш као и сцена из мог омиљеног филма “Кад порастем