Пише Ана Вучковић: Анчи и прости шећери
Нова 10.09.2020 | Аутор:Ана Вучковић
Једна од мојих највећих тинејџерских фантазија била је да храна коју волим не гоји, да постоје дијетални слаткиши.
На једном путовању сам открила мадленице, као оне Прустове, само без шећера и са интегралним брашном и купила сам пола кила. Слистила сам све то, јер је, наравно – дијетално. То је нешто слично као када ми је бака говорила да могу да једем шта хоћу, али без ‘леба, јер је тад дијетално. Тако и сада слепо верујем у то, иако знам да није потпуно тачно. Није поента не јести, могу ја да не једем, али нећу да не једем, баш желим да ми буде лепо. Могу да трпим, али зашто
