CEP: Zapadni Balkan - deo Evrope ili ipak usputna stanica na Putu svile

U svom govoru o stanju Unije pred Evropskim parlamentom, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla kako je dosadašnja borba protiv pandemije COVID-19 pokazala u kojoj meri je prisutna "planetarna fragilnost", kao i fragilnost zajednice vrednosti, kako je opisala EU, čiji su opstanak dovodili u pitanje i oni izvan i oni koji joj pripadaju.

Adresirajući taj komplikovani kontekst, Fon der Lajen je u govoru našla mesta i za Zapadni Balkan a način na na koji je to učinila je posebno upečatljiv, imajući u vidu da je istakla da je "Zapadni Balkan deo Evrope, a ne samo usputna stanica na Putu svile", rekao je danas istraživač u Centru za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić.

"Iako Komisiju često optužuju za tehnokratski jezik, ovakvo izražavanje predsednice Komisije predstavlja direktnu kritiku sve većeg prisustva Kine u ovom regionu, a posebno u Srbiji", izjavio je Subotić za Betu i Euraktiv.

Međutim, kako je dodao, neophodno je istaći da se ta izjava nadovezuje na prethodna upozorenja visokih zvaničnika EU, poput bivšeg komesara za proširenje Johanesa Hana, kao i bivšeg predsednika EK Žan-Kloda Junkera.

"Ono što daje snagu izjavi Fon der Lajen u odnosu na Hana i Junkera, jeste što je ona to učinila na početku mandata, dok su njene kolege to uradile na kraju ili po završetku obavljanja funkcije. Drugim rečima, čini se da je Komisija pod vođstvom Fon der Lajen spremna da se ozbiljnije uhvati u koštac po ovom pitanju i napravi korak dalje od prethodnog sastava Komisije", objašnjava Subotić.

On kaže da je to veoma značajno, imajući u vidu ne samo da je Fon der Lajen ponovila da Kina predstavlja "sistemskog rivala" EU, već je i istakla da EU treba glasnije i brže da reaguje kada su u pitanju represivna delovanja Pekinga u Hongkongu, kao i kršenja ljudskih prava Ujgura u Sinkjangu.

Na taj način, Fon der Lajen je načinila iskorak ka "geopolitičkoj Komisiji" od koje nismo mogli mnogo toga da vidimo od kako je otpočet njen mandat, rekao je Subotić.

"Takve izjave predsednice Komisije treba da budu znak upozorenja i za Srbiju, kao državu koja je do sada odbijala da se pridruži deklaracijama Unije koje su osuđivale delovanje Kine u Hongkongu, dok je držala stranu Kini u UN kada su u pitanju prava Ujgura", kaže Subotić.

Ukoliko se pogleda ukupan broj deklaracija EU koje su se ticale Kine, istraživanje CEP čija je objava planirana za novembar, pokazuje da je Srbija od 2008. godine do sada 19 puta odbila da se usaglasi sa njima.

"Bilo da se radilo o ljudskim pravima ili o geopolitičkim pitanjima, Srbija nikada u svojoj novijoj istoriji nije stala na stranu Brisela u odnosu na Peking", kaže Subotić.

Prema njegovim rečima, s obzirom da se rivalitet između Unije i Kine povećava i zaoštrava, može se očekivati snažniji pritisak na Beograd da se progresivno usaglasi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kako od strane institucija EU, tako i država članica koje su u sve većoj meri zabrinute zbog gotovo bezuslovne podrške koju je do sada Beograd pružao Pekingu.

(Beta, 09.16.2020)