Goran Paskaljević, film i Srbija: Odlazak člana „zlatne praške petorke“

Pored njega, ovoj „zlatnoj petorci" kako su je povremeno nazivali filmski kritičari, pripadaju Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.

BBC News 26.09.2020

Reditelj Goran Paskaljević, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske kinematografije, umro je u 74. godini u Parizu.

Paskaljević je bio deo „Praške škole" - grupe talentovanih jugoslovenskih režisera koji su završili studije na čuvenoj praškoj filmskoj školi FAMU,

Pored njega, ovoj „zlatnoj petorci" kako su je povremeno nazivali filmski kritičari, pripadaju Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.

Paskaljević je režirao kultna ostvarenja Poseban tretman, Varljivo leto '68, Bure baruta, Čuvar plaže u zimskom periodu i Tango Argentino.

„Imao je osobine koje niko od nas nije posedovao - staloženost i upornost. Ono što je zajedničko Paskaljevićevim filmovima je da su po pravilu držali stranu slabim, obespravljenim ljudima sa periferije života i veličali snagu malog čoveka", rekao je Goran Marković za televiziju Nova.

Ko je bio Goran Paskaljević?

Rođen je u 22. aprila 1947. u Beogradu.

Studirao je na čuvenoj praškoj filmskoj školi FAMU, a posle prvog igranog filma Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), snimio je više od 30 dokumentarnih i igranih ostvarenja širom sveta.

Reditelj je kultnih ostvarenja Poseban tretman, Varljivo leto '68, Bure baruta i Tango Argentino.

Uloga u filmu Poseban tretman donela je Mileni Dravić nagradu za sporednu glumicu na Kanskom festivalu.

Snimajući film Kako je Hari postao drvo, Paskaljević je sarađivao sa čuvenim irskim glumcima Kolmom Minijem (serija Zvezdane staze: Sledeća generacija), Kilijanom Merfijem (serija Birmingemska banda)

Režirao je i prvi film u indijsko-srpskoj koprodukciji U zemlji bogova. Prošle godine premijerno je prikazan njegov novi film Uprkos magli.

Muzej moderne umetnosti u Njujorku - MoMA i Britanski filmski institut u Londonu - priredili su retrospektivu njegovih igranih filmova, a časopis Varajeti ga je svrstao 2001. među u pet najboljih režisera godine.

Pored Paskaljevića, te godine u ovom probranom društvu bili su Laslo Halstrom, Nil Džordan, Stiven Soderberg i Edvard Jang.

Paskaljević je napravio više od 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova.

Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada među kojima je Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za Bure baruta, kao i Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za film Vreme čuda.

U novembru 2007. Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti.

Slavna „Praška škola"

Paskaljević je bio deo „Praške škole" - grupe talentovanih jugoslovenskih režisera koji su završili studije na Akademiji u Pragu.

Pored Paskaljevića, ovoj grupi pripadali su Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.

Druga polovina sedamdesetih godina prošlog veka donela je slavu članovima grupe, a termin Praška škola kritičari su skovali nakon uspeha na nekoliko jugoslovenskih i međunarodnih filmskih festivala.

Ipak, sami članovi ove grupe, često su znali da se protive korišćenju ovog izraza.

„Marković, Paskaljević, Karanović, Grlić i ja smo išli samo u istu zgradu takozvane Praške škole. Bili smo izraziti individualci i nikada nismo delili zajedničke estetske norme i doživljaj filma. Svako od nas je bio škola za sebe", rekao je Zafranović prošle godine u Beogradu.

„Pogrešno su nas strpali u tu 'Prašku školu' sa idejom da je to neka umetnička zajednica koja izbacuje filmove. U tom kontekstu, Praška škola ne postoji. Naši filmovi su jako različiti i sva petorica pripadamo različitim teritorijama i kulturama", dodao je on.

Slično je govorio i Srđan Karanović koji je priznao da je taj izraz verovatno „dosadio i bogu i ljudima".

„Ne mogu poreći da sam studirao u Pragu, i da sam tamo mnogo (ali ne i sve) naučio, i da sam se družio i družim se sa svojim kolegama iz naših krajeva koji su tamo studirali u slično vreme", kazao je za nedeljnik Vreme.

„Ipak, mislim da smo svi mi vrlo različiti i da se samo u nekim našim filmovima, tu i tamo, prevashodno u naznakama, mogu prepoznati uticaju češkog filma iz šezdesetih godina".

U junu 2019. godine, Paskaljević, Zafranović, Marković, Karanović i Grlić dobili su Zlatni pečat, najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke.

Uticaj Mencla na Paskaljevića

Paskaljević je preminuo samo 20 dana posle češkog pozorišnog i filmskog reditelja Jiržija Mencla, čoveka sa kojim se najviše družio tokom studija i Pragu i koji je na njega imao veliki uticaj.

„Već je bio ovenčan Oskarom, a ja sam bio tek student filmske režije. Niz privatnih životnih okolnosti nas je spojio, ali duhovno nas je najviše zbližilo slično osećanje za humor", objasnio je Paskaljević.

„Menclu sam posvetio jedan od mojih najpopularnijih filmova, Varljivo leto '68, čak sam parafrazirao i naslov njegovog filma Hirovito leto", dodao je on.

Nekoliko godina kasnije sreli su se na festivalu u Indiji, u Goi.

„Insistirao je da odemo na pivo, pošto je želeo da mi prenese utiske o Varljivom letu. Imao je samo reči hvale, a ja sam od njih neizmerno 'rastao', jer mi je njegova kritika bila najvažnija", kaže Paskaljević.

A upravo za film Varljivo leto '68, Paskaljević nije dobio nijedno značajnije priznanje, nije čak ni uvršten tada u takmičarski Pulskog festivala, već je prikazan u sali Doma armije sa obrazloženjem žirija da „nije komunikativan".

„Pre Varljivog leta 68, učestvovao sam u takmičarskim programima Berlina, Venecije, Kana, osvajao nagrade, bio nominovan za Zlatni globus, snimio film u produkciji MGM-a", kazao je u intervjuu za nedeljnik Ekspres.

„Bilo je to, izgleda, suviše uspeha u kratkom vremenskom periodu za jednog mladog reditelja pa me je, po mišljenju mojih kolega, trebalo spustiti na zemlju".

Politički angažman

Paskaljević je tokom devedesetih godina prošlog veka često kritikovao vlast Slobodana Miloševića i Socijalističke partije Srbije.

Posle 5. oktobra i promene vlasti u Srbiji rekao je da ne želi da bude funkcioner, čak i kada bi mu ponudili.

„Ja ne mogu da budem funkcioner u kulturi, to mora čovek koji ume da organizuje posao i ko poznaje ljude, a ja već dugo ne živim ovde u kontinuitetu, a to je jako bitno. Meni ne treba da nude funkcije, imam "prvoborački staž" i te kako, ali ne želim da ga ni od koga naplatim", rekao je 2001. za nedeljnik Vreme.

Ipak, na izborima za parlament Srbije januaru 2007. Paskaljević se našao na listi stranke G17 plus, uz obrazloženje da želi da podrži donošenje zakona o zaštiti prirode i životinja.

Posle nekoliko godina se ponovo posvetio samo filmu, a u jednom intervjuu iz 2017. je na pitanje, da li je filmski autorima bilo bolje u vreme komunizam nego posle promena 2000, rekao:

„Da li je došla demokratija? Došla je partokratija jednih, zatim drugih, i tako unedogled…"

Vest o smrti odjeknula u regionu

Neke od najznačanijih filmova u karijeri Paskaljević je stvorio u vreme bivše Jugoslavija i otuda ne čudi što je vest o njegovoj smrti zauzela značajno mesto i u regionalnom medijima.

Splitska Slobodna Dalmacija, kao i zagrebački Jutarnji list podsetili su na njegova kultna ostvarenja - Varljivo leto i Bure baruta, dok je portal Indeks istakao da se radi o proslavljenom režiseru i članu Praške škole.

Informacija o Paskaljeviću našla je mesto i na naslovnoj strani internet portala podgoričkih Vijesti, bosanskog Kliksa, kao i slovenečkog lista Delo.

U tekstu na sajtu bosanskog lista Dnevni avaz navodi se da je „otišla legenda jugoslovenskog filma" i podseća na to kako je o Sarajevu govorio kao o „multikulturalnoj sredini".

Reakcije na društvenim mrežama

Vest o smrti Paskaljevića izazvala je i brojne reakcije korisnika društvenih mreža, a među prvima se oglasio glumac Sergej Trifunović.

„Ko zna kako bi se uopšte odvijao moj glumački put, da mi nisi dao moju prvu filmsku ulogu u Tuđoj Americi. Zahvalan sam ti onoliko na tome. I na Buretu, kasnije. Zahvalan na ogromnom poverenju koje je od mene učinilo glumca. Tvoj Sergej", napisao je Trifunović na Tviteru.

Mnogi su iskazivali tugu zbog informacije iz Pariza, a bilo je i onih koji su se prisećali poznatih replika iz njegovih filmova.