Пише Луна Лу: Са “ма јок” све почиње

Субота, лагано поподне, после невремена. Здраво јесени, здраво, здраво. * Тата је говорио да ће бити рата и да не могу да идем у Загреб да студирам музеологију. Тада је та катедра постојала само у Хрватској. Била је СФРЈ. Превртала сам очима и говорила: “Ма јок. Људи су паметнији – неће изабрати рат.” Имала сам 17 година. Била је то 1987. * Следеће године постала сам свесна да људи уопште нису мудри и уписала сам ФДУ у Београду. Љубав према историји уметности и