Нобелова награда: Научнице освојиле историјско признање за „маказе" које мењају гене

Научнице Емануела Шарпентје и Џенифер Доудна освојиле су Нобелову награду за хемију јер су изумеле алате за модификацију ДНК.

Оне су прве две жене које су поделиле Нобелову награду због доприноса технологији модификације гена.

Њихов проналазак носи назив Цриспр-Цас9 „генетске маказе&qуот;, а представља алат помоћу којег се може променити ДНК живих ћелија.

• Нобелова награда за откриће вируса хепатитис Ц
• Нобелова награда за физику за продор у свет црних рупа
• Чега има у вакууму - научници успели да измере „ништа&qуот;

Њих две ће поделити награду од 10 милиона шведских круна (1.100.400 америчких долара).

„Могућност модификације ДНК представља револуцију у свету науке&qуот;, истиче биохемичарка Пернила Витунг-Штафшед.

Не само да ова технологија већ уноси значајна унапређења у области генетских истраживања, већ такође може да се користи за терапију и чак омогући излечење одређених наследних болести.

Професорка Шарпентје, која ради на берлинском Институту Макс Планк, где проучава патогене организме, каже да је вест о Нобеловој награди доживела врло емотивно.

„Када се тако нешто деси, врло сте изненађени, јер делује нестварно. Али, очигледно да је стварно&qуот;, каже новопечена Нобеловка.

Коментаришући чињеницу да су она и колегиница прве две научнице које су поделиле награду, Шарпентје каже да се нада како ће „ово бити позитивна порука, нарочито за девојчице, да крену путем научне каријере и да ће им показати да женска истраживања имају утицај у науци&qуот;.

„Примећујемо пад интересовања за науку, и то не само међу женама, што је врло забрињавајуће&qуот;, додаје.

Проучавајући бактерију Стрептоцоццус пиогенес, Шарпентје је открила до тада непознати молекул трацрРНА.

Њен даљи рад указао је да трацрРНА представља део имуног система овог патогена и представља неку врсту „маказа&qуот; којима се бактерија служи у нападу на ћелије.

Алат који су научнице изумеле по угледу на бактерију разоружава патогене одсецањем делова њихове ДНК.

Пошто је 2011. године објавила прве налазе, Шарпентје се удружила са америчком научницом Доудном са Беркли универзитета у Калифорнији.

Оне су се преко пријатеља упознале у једном кафићу у Порторику, где су учествовале на научној конференцији.

Следећег дана, током шетње улицама порториканске престонице Сан Хуан, Шарпентје је предложила да удруже снаге.

Наука и математика: Шта су фрактали

Удруженим снагама, научнице су поново створиле генетске маказе бактерије у лабораторијским условима, а такође су упростиле молекуларне компоненте, учинивши их једноставнијим за употребу.

„Маказе&qуот; којима се служи бактерија могу да разликују ДНК од вируса. Шарпентје и Доудна успеле су да их репрограмирају за сечење било којег молекула ДНК на задатом месту, а своје налазе објавиле су 2012. године.

Ово изузетно откриће омогућава модификацију ДНК.

• Алтернативна будућност - како би Србија и свет изгледали да корона вирус потраје пет година
• Невероватна прича Дејвида Атенбороа: Од чувеног сусрета са горилама до Инстаграм рекордера

Од када су изумеле „генетске маказе&qуот; Цриспр-Цас9, научници су почели да их масовно употребљавају, што је допринело многим важним открићима у медицинским истраживањима, примењеној медицини и клиничким испитивањима за нове терапије од рака.

Ова технологија доноси и наду ће терапија и потпуно излечење наследних генетских болести бити могуће. Тренутно су у току истраживања тепијског приступа анемији, која погађа милионе људи широм света.

Међутим, без законске регулативе, „генетске маказе&qуот; би могле да постану алат за „дизајнирање беба&qуот;, што покреће бројне етичке дилеме.

Ако би генетски модификована деца одрасла и добила сопствену децу, измене њиховог ДНК би се преносиле са колена на колено, заувек мењајући људски род.

Прошле године, кинески научник Хе Јанкуи кажњен је затвором у трајању од три године за прву генетску модификацију беба. Осуђен је за кршење државне забране вршења експеримената над људским ембрионима, а покушао је да ембрионе учини отпорним на ХИВ.

Пандемија короне: Колико и како мозак трпи

Емануела Шарпентје рођена је 1968. године у Француској. Звање доктора наука стекла је на Институту Пастер у Паризу, а током каријере је, поред Француске, радила у САД, Аустрији, Шведској и Немачкој.

Џенифер Доудна рођена је 1964. године у Вашингтону, а одрасла је на Хавајима. Звање доктора наука стекла је на Харварду.

Нобелову награду основао је шведски предузетник и хемичар Алфред Нобел, који је у тестаменту, написаном 1895. године, оставио завештање да се оснује награда.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.07.2020)