Пише Миљана Нешковић: Понос, Част и остали архаизми
Нова 08.10.2020 | Аутор:Миљана Нешковић
„Ове јесени ћу дефинитивно наставити са академским усавршавањем“, говорим то већ неколико година, али увек се догоди „нешто“.
Као да сам заглављена на „чему то?“ клацкалици. Иако једним делом бића осећам да ми је то потребно, реално, сем љубави према учењу и одређеној науци, немам рационалне разлоге за тај подухват. Посветићу бесане ноћи књигама које су ми изабрали други. Зашто? Да бих после слушала како је тај факултет „смејурија“? Или да бих се правдала што сам доктор наука? Некад су људи докторирали „да би се рекло да јесу“. Данас не докторирају ни ако их нека наука стварно
