Kako vreme brzo prolazi

NIKOLA. Prošlog ponedeljka, kao i svakog Petog oktobra, okupilo se nas nekolicina preostalih u čekaonici Šestog – u bašti našeg kafića Abrakadabra. Neša, Lela, Vanja, Boki i ja. Bilo nas je nekad, onih godina, više od petnaest, nas iz kraja. Nas mladih, lepih, pametnih i gnevnih onog Devetog marta kada smo se s našeg brda sjurili na Trg. Bilo je to na početku Devedesetih i svega onog što će nas snaći. S čim ćemo odrastati. Stasavati. Protiv čega ćemo se buniti.