Sva trojica smo gledali put njega a on put beskraja: Sad znam kuda je Đedo gledao, dogledao i ostavio nama da vidimo!

Očas se u planini avgust premetne u novembar. Ko kad se strašljivo dete pokrije plahtom preko glave baš tako se obalaci navuku preko planine, zguraju se ko da im je nebo pretesno, svi zastanu povrh kuće i nešto zagledaju suznih očiju… Nije mi bilo više od devet, deset godina, zgurao sam se između brata i kuma Dragića na drvenu klupicu tik do šporeta, naspram vrata u kolibu kad je nebo isplakalo sve što je moglo, čini mi se..? Avgust, dan a smračilo se ko ispod