Животна прича миљка живојиновића: Нису ми дали да будем поред оца док је умирао. Не може човек од живота да очекује само добро!

Поново сам у Београду. Чекао сам 13 година да се вратим, и дочекао. А и посао глумца, којим се бавио мој отац, исто је чекање. Снимања нису ни најмање гламурозна, углавном се нешто чека: да се припреми кадар, постави светло, да се обуку глумци, нашминкају... Чекање је саставни део и мог живота. Многи ме и данас питају зашто нисам постао глумац. Никад нисам имао афинитете да се бавим послом мог оца. Млађа сестра Јелена је то желела, али није примљена на