Piše Milan Vlajčić: Do pakla i natrag

U prvoj sceni filma vidimo idilični prizor porodične sreće: jednogodišnja devojčica plače, otac pokušava da joj ugodi, hrani je nekom kašicom, a lutki kojoj je dete otkinulo ruku, ušiva otkinuti ud. A onda se rakurs širi i otkrivamo, malo po malo, da se sve to došava na nekom interplanetarnom brodu, da nikog drugog više nema među živima, a tek smo zasuti nedoumicama: šta je prethodilo, a šta neizvesno i neobjašnjivo tek sledi. Tako smo uvedeni u najnoviji film