Књижевност и Џон Мекдоналд: Писац Ли Чајлд о мајстору кримића
Деведесет девет од сто мушкараца попут њега одлазило је у Џенерал Моторс, ИБМ или Пентагон. Мекдоналд је седео за оронулим кухињским столом и куцао 800.000 речи пре него што је успео да прода једну причу.
Серијал о Тревису Мекгију Џона Д. Мекдоналда један је од најбољих у криминалистичком жанру. Али права криминалистичка мистерија овде је заправо како је он уопште постао писац.
Као аутор серијала о Џеку Ричеру, истражујем властиту фасцинацију овим писцем у емисији на ББЦ Радију 4, 21 нијанса ноара: Ли Чајлд о Џону Д. Мекдоналду.
Одувек ме је интригирало - зашто би добростојећи обавештајни официр коме је била суђена престижна корпоративна канцеларија одлучио да постане сиромашни писац петпарачких прича? У радио-емисији извлачим властите закључке, и у најбољој традицији трилера, нећу их открити овде.
Али то је прича о човеку који је, вративши се из рата, пронашао личну слободу за писаћом машином.
- Шест ствари које је Чарлс Дикенс подарио савременом свету
- Петер Хандке: Од говора на Милошевићевој сахрани до Нобела
- Тиаго: „Ја сам свуда помало странац&qуот;
Џон Д. Мекдоналд рођен је 1916. године у привилегованој породици више средње класе у Шерону, у Пенсилванији. У војску се добровољно јавио 1940, где је потом ангажован као официр, а крај рата дочекао је као озбиљан потпуковник с наочарима, у обавештајној служби.
Био је то век Америке: свуда се осећао неприкосновени напредак и појавио се један потпуно нови тип личности - директор корпорације. Деведесет девет од сто мушкараца попут њега одлазило је с дипломом Харварда у Џенерал Моторс, ИБМ или Пентагон.
Уместо тога, Мекдоналд је седео за оронулим кухињским столом и куцао 800.000 речи пре него што је коначно успео да прода причу једном часопису за 25 долара. Успут је изгубио 11 килограма.
Двадесет и једна књига о Тревису Мекгију биле су инспирација за мене.
Мекги је усамљеник из Флориде који живи на бродићу - такозвани консултант за операције спасавања. Ако изгубите нешто, Мекги може то да вам поврати, али увек за хонорар у износу од педесет одсто од вредности пронађеног.
Заплети су сјајни, а расплети увек задовољавајући, али Мекдоналд се не либи да нашироко пише о властитим бојазнима у вези са животном средином и разузданим потрошачким друштвом. У том погледу био је испред свог времена.
Био је и иноватор кад је у питању маркетинг. Човек који је тога и те како свестан био је дугогодишњи уредник и издавач Ото Пензлер.
„Он је био прва особа за коју знам која је записивала име и адресу сваког обожаватеља који му је послао писмо&qуот;, каже Пензлер.
„Кад год би му излазила нова књига, наложио би асистенту да испише коверте и напуни их лецима који кажу: 'ово је нова књига Џона Д. Мекдоналда'.&qуот;
„Био је бизнисмен једнако колико и писац.&qуот;
- Славни писац твитом спасао стару књижару
- Америчка песникиња Луиз Глик добитница Нобелове награде за књижевност
- Највећи мајстор хорора Стивен Кинг напустио Фејсбук
Ово је фасцинантно као рана инкарнација савета за савремене писце - увек ажурирајте своју мејлинг листу.
Романи о Тревису који садрже задати формат боја у наслову, од Дубоког плавог опроштаја из 1961. до Усамљене сребрне кише из 1985. године, били су тријумф брендирања. Наслови су били на први поглед препознатљиви многим његовима обожаваоцима.
Пензлер каже да је Мекдоналд можда био етаблирани романописац, али је исто тако био дипломац са Харварда, човек који је разумео бизнис и који је желео да заради од свог рада.
Пензлер додаје: „Мислим да није морао да зарађује много, потицао је из донекле имућне породице, али га је свакако занимало да промовише своје књиге.&qуот;
Друго велико откриће била је запањујућа продуктивност писаца као што су Мекдоналд.
Лично се по данашњим стандардима сматрам продуктивним, али не могу да се поредим са неким од момака из ове емисије. Било је задовољство причати са Лоренсом Блоком, писцем кримића чији огромни опус обухвата давна времена баш као и данашња.
Блок каже да нема појма колико је књига написао, а процењује да је мање од 200, али добрано више од 100.
„Знам много писаца који су били једнако продуктивни као ја&qуот;, каже он.
Погледајте видео о буктјуберима и букстагремерима: Они читају и причају о књигама
„Боб Силверберг, див научне фантастике… писао је две књиге месечно за једног издавача, још једну за другог, а еквивалент четврте књиге у причама за часописе.&qуот;
„Писао је четврт милиона речи месечно.&qуот;
Блок сугерише да тај жестоки темпо писања уопште није био неуобичајен. Али за модерне читаоце стоји једно упозорење.
Иако су маркетинг и брига за животну средину можда били испред оног времена, родни односи дефинитивно нису.
У документарној емисији, списатељица и критичарка културе Сузан Ајзакс допушта себи гласни уздах на Мекдоналдов опис једног женског лика, али извлачи занимљив закључак о његовој способности да дочара заокружену стварност њихове позадине и занимања - нешто што је недостајало многим жанровским делима тог времена.
Она каже: „Умео је да буде ужасан - али не баш толико често.&qуот;
„Мислим да је био релативно уравнотежен, доживљавао је жене као људе, али не сасвим, зато што је Тревис увек морао да их спашава.&qуот;
„За разлику од Џека Ричера, за њега жене никад нису равноправне. Увек су рањене, увек пате. У многим случајевима, он их спашава од зла које срећу - а срећу много зла.&qуот;
Прочитао сам све романе о Тревису Мекгију пет година пре нешто што сам започео властити серијал о Џеку Ричеру и по први пут сам могао да назрем „костур испод&qуот; писања.
Могао сам јасно да видим шта Мекдоналд ради, како ме наводи да читам даље. Стекао сам утисак да ако желим да напишем књигу, то и могу.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.29.2020)
