Повратак у Мракушу
Дојче веле 31.10.2020
Не знам ни сам колико сам пута одлазио у Сарајево. Овај пут је све друкчије. Под маскама смо у полупразном авиону. Доле већ блешти Дрина - јатаган од плавозеленог челика забијен у брда која почињу да се румене и злате.
Гледајући заталасане пределе кроз прозорче авиона, помислим да би Босна, испеглана, била већа од Мађарске. Присећам се првог одласка у Сарајево. Забацио сам ранац на раме у којем су биле ствари за плажу. У Тузли сам ушао у аутобус Транссервиса - тако се тада звао тузлански превозник. Било је топло, почетак лета 1981. Велико обећање Живинице, Кладањ,Олово. Караула - превој који је својом стрмином изнуђивао скоро хистерично бректање аутобуса. Семизовац. Вогошћа. И
