Piše Luna Lu: Priča za Noć veštica

Subota, suton. Na putu ka kući srela sam troje maskiranih tinejdžera. Sva trojica bejahu Džokeri. * Nikada se nisam kostimirala za Noć veštica. Nikada nisam bila na maskenbalu povodom tog dana. Ali, imam nekoliko horor priča u svom rukavu. Desile su mi se zaista, jedva izvukoh živu glavu, ali preživeh. Jedna od njih je priča o mom privatnom Luciferu. Možda je svima drugima bio normalan čovek, ali je po mene bio Đavo, glavom i bradom. * Nekada davno, baš davno – bio