Анатомија страха
Н1 Инфо 04.11.2020 | Љубодраг Стојадиновић
Неки ми пријатељи замерају да су моји текстови осенчени љутњом или претераном иронијом. Често сам бруталан у образлагању јавног става, тако говоре. Ваљало би да нађем меру, превише често стављам нокат у око опасним људима. Морао бих због себе таквога, кажу они, да се препаднем, зар не видим да страх влада Србијом?
Наравно да ме је страх. Ништа од онога што пишем о хуљама није производ храбрости. Уверен сам да ми та особина за овај посао није ни потребна. Пишем зато што морам да се одбраним. Нека ми опросте поштовани читаоци на трошењу простора за објашњење личне позиције у амбијенту где је страх неотклоњиви животни темељ. Он је уграђен у нас као покретач кроткости и кочница бунта. Пристали смо да се бојимо уз малоумне бајке о нашој неустрашивости. Митови и легенде држе
