(ВИДЕО) “Хвала ти, Боже, за фудбал, за Марадону, за ове сузе”: Како је Божја рука завршила у божјим рукама
Недељник 02.12.2020 | Урош Јовичић
Он је давно одраслим дечацима заљубљеним у жуте ванземаљце који говоре португалски, понудио трик и безобразлук, манире џепароша са железничке станице у копачкама генија.
Био је доказ да њихова младост неће остарити. Нешто млађима, био је симбол анархије и победе – чупави шампион, који није марио за ауторитет, већ му је шеретски провлачио лопту кроз ноге, па исплаженим језиком уз осмех, исмевао све постојеће, измишљене оквире. За оне још млађе, постао је Бог Ако је истина да се живот завршава одмотавањем неког замишљеног филма који приказује како смо га проживели, онда је сасвим јасно о чему је мислио Дијего 25. новембра ове
