Вечити спавач
Данас 08.12.2020 | Пише: Светислав Басара
Будући да у понедељак сабајле крећем на краћи пут, нашу данашњу колумну пишем јуче, тј. у свету неђељу, па кад већ идем испред времена, хајде да предскажем и да ће у јучерашњем Утиску недеље по хиљадити пут – наравно у обавезном првом лицу множине – бити постављена вечита питања – „шта нас је ово снашло“, „како нам се ово догодило“ и „како смо ово допустили“.
Мене лично не погађа толико „ово што нас је снашло“ и „ово што нам се догађа“ – ваљда сам огуглао с временом – колико фрустрација проистекла из сазнања да ово што „нас је снашло“ и „што нам се догађа“ уопште није морало да нам се догоди и да „нас снађе“, да смо, штавише, били на корак од успостављања стања у коме нам се то више никада не би догађало. Ако се сећате, ономад сам неком будућем визионару Ђинђићевог калибра – без каквог се ништа не може учинити, а
