Пише Иван Мрђен: Две приче са „Цветка“

Ово није наставак мог јучерашњег коментара „Две приче за Дежуловића“, мада би наредни записи из мог комшилука могли да се протумаче и као накнадно објашњење зашто је о Београду немогуће говорити, још мање просуђивати, без прича о његовом духу, негованом и љубоморно чуваном кроз генерације староседелеца и придошлица који су убрзо постајали само комшије, пријатељи, људи из краја... Централни топоним дела Београда који називамо „Цветко“ је велика пијаца, коју