Загађење и Србија: Магла - како настаје и зашто не видимо прст пред оком

Колико пута вам се догодило да кренете на посао или у школу, а по изласку из зграде не видите прст пре оком јер вас је дочекало њено височанство - магла, краљица јутарње, па и вечерње мистерије, од које зазиру и најхрабрији?

Ова природна појава, која према народним веровањима сакрива бројне тајне и немани, у нашим крајевима настаје током јесени и зиме, када је хладно и довољно влажно.

„Магла је кондензована водена пара, која се јавља при тлу, у приземном слоју атмосфере.

„Када се укомбинују одговарајућа количина водене паре и одговарајућа температура, долази до стварања магле, при чему је неопходно да нема јаког ветра&qуот;, објашњава за ББЦ на српском, Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету у Београду.

• Митови о кошави - балкански ветар чији фијук се далеко чује
• Откуд гром из ведра неба усред паклене врућине
• Метеоропатија: у којој мери време утиче на нас

Поред песама и прича у којима је у главној улози, магла може створити и реалне проблеме, посебно у саобраћају, као и када у градовима са загађујућим честицама формира смог.

Београд у просеку има 32 магловита дана годишње.

Градска магла - смог

Ако се у магли налазе загађујуће супстанце, онда је реч о смогу.

„Разлика је и у нијанси - прави смог је тамније боје, а чиста магла је млечне боје&qуот;, објашњава Дуцић како правити разлику.

Тај назив потиче од кованице настале од две енглеске речи „смоке&qуот; - дим и „фог&qуот; - магла.

Ваздух у Београду је јутрос у 10 сати, док се магла протезала улицама престонице, био нездрав, односно на црвеној скали.

Према индексу загађености ваздуха у Београду честице ПМ 2,5 износиле су 151, ПМ10 - 54, азот-диоксид 13,3 и угљен-моноксид 8,5.

Поред Београда, смог мучи становнике Лондона, Париза, Хамбурга, Лос Анђелеса и бројних других градова у морском приобаљу и речним долинама.

• Ко и како мери загађење ваздуха у Србији
• „Највише се плашим државе&qуот; - мештани села у околини Бора остају без воде, док им куће пуцају
• Да ли Србија може да смањи коришћење угља и зашто је то важно

Густа и опасна лондонска магла

У Лондону је почетком децембра 1952. године због великог смога живот изгубило више од 4.000 људи, док се више од 100.000 разболело.

Видљивост је била свега неколико метара.

У листу Енвиронментал Хеалтх Перспецтивес 2004. године објављена је студија у којој научници наводе да је месецима после „великог смога&qуот; још 6.000 људи страдало услед последица загађеног ваздуха.

Власти Велике Британије су касније донеле законе и одлуке којима је ограничено „сагоревање угља&qуот; у урбаним срединама, док су власници кућа добили грантове за прелазак са фосилних горива на алтернативни систем грејања.

Почетком децембра 1930. године у долини реке Мезе (Мас) у Белгији, на дужини од 24 километара створио се густи смог, који је повећао смртност за око 10 пута.

„Јесте то било давно, али је екстремни пример који се више неће поновити јер је већи део развијеног света прешао на грејање гасом, уместо фосилних горива&qуот;, каже Дуцић.

Магла у популарној култури

Магла је чест мотив у популарној култури - у књигама, песмама, али пре свега у хорор филмовима, чија појава леди крв у жилама и од које нас подилази језа.

Центар америчке филмске индустрије Холивуд, из чије кухиње су изашли бројни филмови, где као један од главних мотива „провејава&qуот; магла, налази се у Лос Анђелесу, граду где је смог, чест и нежељен гост.

Његов приобални географски положај и клима погодују развоју магле, док велики број аутомобила и индустрија за прераду нафте, доприноси настанку смога.

Дешавало да због тога снимање буде одложено, уколико је у природи, по околним брдима.

Међутим, магла није омела Џона Карпентера да сними култни, истоимени филм.

У филму Магла из 1980. године, приобални калифорнијски градић са појавом магле, опседају духови погинулих морнара.

Магла је инспирисала и америчког писца Стивена Кинга, творца великог броја хорор романа.

У неким његовим књигама, попут Гробља кућних љубимаца, магла се јавља као споредни ефекат, који најављује сцене страве и ужаса, док се у роману „Измаглица&qуот;, који је екранизован 2007. године, цела радна одвија око ње.

Неми филм Алфреда Хичкока из 1927. године Станар: Прича о лондонској магли, рађен је по роману инспирисаним Џеком Трбосеком, енглеским серијским убицом с краја 19. века који је наводно тражио жртве у магли.

• „Краљ хорора&qуот;: Пет не тако познатих књига Стивена Кинга које не смете пропустити
• Како да снимите хорор филм, а да буде заиста страшан
• Мало гледаш, па се сакријеш: Сцене којима нас је Џон Карпентер купио

Осећај нелагоде магла изазива и у појединим музичким спотовима, а многима је прва асоцијација спот за песму Трилер Мајкла Џексона у коме сумаглица најављује долазак зомбија и њихов чувени плес.

Поред холивудских хорор филмова, где из магле вребају живи мртваци, вампири или вукодлаци, она као ефекат постоји и у српском и југословенском филму.

Иако је мали број хорор филмова снимљен на Балкану, љубитељи домаће кинематографије памте Пун месец над Београдом Драгана Кресоје, као и Свето место Ђорђа Кадијевића и чувену сцену у којој Мира Бањац у улози старице излази из магле и прилази шупи у којој спава Драган Јовановић.

Југословенска и хрватска певачица Јосипа Лисац такође помиње маглу у истоименој песми из 1980. године.

Магла свуда, магла око нас

Појави магле одговарају „ниске температуре и висока влажност ваздуха&qуот;, због чега је карактеристична за ноћне и јутарње сате, током јесени и зиме.

Овај „приземни облак&qуот;, подразумева „замућености приземног слоја ваздуха&qуот;, где је видљивост смањена до једног километра.

Уколико је видљивост већа од једног километра, у питању је сумаглица.

Магла се може уочити на свим контенентима, док је у Србији најчешћа у долини Велике Мораве, Панонској низији и у котлинама западне Србије.

Највише дана са маглом бележи метеоролошка станица у Пожеги.

„Има више река и влага је велика, а због котлинског положаја је заштићена од ветрова&qуот;, објашњава професор Дуцић због чега је у Пожеги та појава учестала.

Додаје да је магла најређа у југоисточном Банату због јаког ветра - кошаве.

Постоји и сува магла - чађевина, која настаје током шумских пожара.

„Неки шумски пожари могу да направе велику количину дима која заједно са кондензованом воденом паром ствара ту специфичну маглу&qуот;

Поред начина постанка, од обичне магле се разликује и по посебној сиво-црвеној боји.

• Климатске промене у седам тачака: Где смо, где идемо и колико је лоше
• Њујорку прети највећа снежна олуја последњих година

Погледајте наш видео о &qуот;продавању магле&qуот;

Какве проблеме доноси?

Магла може да доведе до великих незгода у саобраћају због смањене видљивости.

Велики број удеса у Србији управо је проузроковала ова природна појава.

Рано изјутра, 9. новембра 2005. године на ауто-путу Београд-Ниш, услед густе магле, дошло је до пет ланчаних судара у коме је живот изгубило седморо људи.

Скорији пример је из октобра 2018. када је, такође на ауто-путу, између Ћуприје и Јагодине, живот изгубило осам особа, док је 25 повређено.

Професор Дуцић каже да магла може да шкоди и особама које болују од астме, чак и када нема загађујућих супстанци.

„Њима смета велика влага у ваздуха, тако да им се препоручује мањи боравак напољу током магле&qуот;, додаје.

„Магла паднала в долина&qуот; - реакције на друштвеним мрежама

Становнике Новог Сада и Београда, појава магле на градским улицама не радује претерано.

хттпс://твиттер.цом/СарицаЦарица/статус/1339508027439902721

У Новом Саду је онемогућила сунчеве зраке да допру до тла.

хттпс://твиттер.цом/дункљеца/статус/1339492305787629568

Док су у Земуну неки твитераши нашли начин да га се дочепају.

хттпс://твиттер.цом/Бранко65Ј/статус/1339486626549002240

Један Новосађанин не може због ње да се похвали новом фризуром.

хттпс://твиттер.цом/НаБатерије/статус/1339507842219450368

А има и оних који ипак сматрају да „није све тако сиво&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/н_јабукиц/статус/1339500916031021057

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.18.2020)