Не дајте се пасјим синовима
Данас 19.12.2020 | Пише: Никола Коља Крстић
Дневник Четвртак, 10. децембар: Можда баш за столом где је волео да седи, а кажу да је ту Киш био сталан гост – баш ту ме је снашао позив да пишем овај дневник, у београдској кафани Пролеће.
Улица Бемова 27, у њој су цветали дивљи кестенови у пролеће, али су онда напрасно нестали. Уништили су их рат, људи, или просто – време, тако је писао Киш у својим Раним јадима. Па ме је то увече, док сам лежао у кревету и, као што то ради сваки човек, сводио рачуне за тај дан – натерало да се озбиљно запитам: Шта је подмуклије од та три зла? Човек. Рат. Време. Ако кажем човек, прогласићете ме човекомрсцем. Ако кажем рат, ни сам не бих поверовао у то. Време!
