Пише Луна Лу: ВазДух

Седим пред монитором. Титра бели екран. Буљим у њега и он у мене. Окитила сам кућу. Дан је Светог Николе. Као ни за рођендан у карантинском марту, ни данас никог нећу имати у гостима. Чудно, много чудно. Једноставно не могу овој години да се начудим. Чуђење - непрестано. Има та једна песма Дарквуд Даба која се зове “У недоглед”. “У недоглед се пружа не престаје. Један минут траје данима. Баци поглед преко рамена. Нико не зна како изгледа. Креће се и