Nevidljivo nasilje
Danas 21.12.2020 | Piše: Ratko Dangubić
Arhipelag magazin Dok se vraća tramvajem 7, s lutkarske predstave u prestonici Inka, misli kako je sjebao teatar i da prazne tepsije mogu da budu i daire.
A pisac i treba da kaže da mu se život sastoji iz ovoga i onoga, da je alhemičar. Nas dvojica smo marionete u lutkarevoj priči. I plaši ga privid moći koju nam daje, one koju nad nama dvojicom ima. On je dobro razumeo zanat lutkara. „Ne nalazi se ruka Svevišnjeg svakome na ramenu.“ Ne upućujem prekor, tvorac je ideje i rukopisa, izvor glasova s diktafona. Tragao je šta da radi sa odbijenim performansom. Posle je rekao da je imao sreće da se setio romana. Kako to
