Невидљиво насиље
Данас 21.12.2020 | Пише: Ратко Дангубић
Архипелаг магазин Док се враћа трамвајем 7, с луткарске представе у престоници Инка, мисли како је сјебао театар и да празне тепсије могу да буду и даире.
А писац и треба да каже да му се живот састоји из овога и онога, да је алхемичар. Нас двојица смо марионете у луткаревој причи. И плаши га привид моћи коју нам даје, оне коју над нама двојицом има. Он је добро разумео занат луткара. „Не налази се рука Свевишњег свакоме на рамену.“ Не упућујем прекор, творац је идеје и рукописа, извор гласова с диктафона. Трагао је шта да ради са одбијеним перформансом. После је рекао да је имао среће да се сетио романа. Како то
