Данас ми је и родно место иностранство
Политика 25.12.2020
Овај околни крш, голе планине и виногради у подножју, то је моја земља, „стопут крвљу плаћена”. Земља битака на Неретви и Сутјесци, где се пева Билећанка. Земља Алексе Шантића, Светозара Ћоровића, Османа Ђикића и Хамзе Хуме, земља бехара, шипака, смокава и кошћела, земља сирових и поштених горштака. Где год да по свету одем, остајем њена и нигде се не уклапам. Раније сам покушавала али ми никад није успело.
Прелазим међународну границу док полако пада мрак, само пет минута након што је истекао зелени картон са осигурањем за изнајмљено возило са загребачким таблицама. Улазим у Европску Унију. Граничар рутински прегледа наше француске пасоше и гепек и са осмехом рече: „Уживајте”. У својој сопственој земљи прелазим границу и вадим страни пасош, а душа ме боли. Док смо се возили кроз западну Херцеговину, у мислима ми се вратише стихови Забрањеног Пушења „Слетио сам
