"Nema danas hoću, sutra neću": U selu kod Užica grnčarski zanat se vekovima prenosi s kolena na koleno, a sada ga od propadanja štiti Unesko
Blic 27.12.2020 | Vladimir Lojanica
Surovo zvuči, ali tako kažu oni koji od ovog posla jedu hleba: da nije bilo tužnih devedesetih, da smo krenuli u Evropu umesto u ratove i da tranzicione godine doneše pošteniju privatizaciju, zanat po kojem se selo kod Užica prepoznaje i koje prošle nedelje zaštiti Unesko, iščezao bi.
Bi kako bi - nesrećno, teško, siromašno - pa se meštani Zlakuse iz propalih fabrika vratiše vekovnom zanatu za grnčarskim točkom, spasiše ga nestanka i u pradedovskom poslu nađoše sebi egzistenciju. Dvadeset i kusur godina kasnije njihove šerpe, lonci, pekači, sačevi, pržulje, svrstani su na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. Upisani su kao Zlakuško lončarstvo, uz obrazloženje da se proizvode po recepturi koja se više nigde ne primenjuje
