Корона вирус на Филипинима: „Беби-бум“ током изолације, болнице претрпане
Филипини се припремају за нагли пораст порођаја који ће бити велики изазов за ионако климав здравствени систем.
Ровели Забала је у поодмаклом стадијуму трудноће са десетим дететом.
Док разговарамо, ова 41-годишњакиња нагиње се под незграпним углом, правећи противтежу снагом леђа да би држала девето дете у рукама.
„Карл, Џуел, Џојс…&qуот;.
Док Ровели набраја имена деце, шестогодишњи Чарли гледа мајку с неодобравањем.
„Извините, он се зове Чарли&qуот;, каже Ровели невино.
Ровели је већ имала седморо деце пре него што је сазнала за програм планирања породице, али ова најновија принова неочекивано је зачета током једне од најстрожих изолација на свету.
Током ње су војници патролирали улицама у оклопним транспортерима, полицијски пунктови ограничавали кретање, а само једном члану породице је било дозвољено да купује залихе хране.
- Сингапур плаћа за нове бебе рођене током пандемије
- „Девојчице, а не мајке“ - земља у којој сваки дан шесторо деце има абортус
- Мајке које се кају због тога што су родиле децу
Изолација је значила и да стотине хиљада жена нема приступ контрацепцији, што је за резултат имало приче о непланираним трудноћама као што је Ровелина широм земље.
Процењује се да ће наредне године бити рођено додатних 214.000 непланираних беба, према пројекцијама Института за становништво са Филипинског универзитета и Фонда за становништво Уједињених нација.
Ова деца биће рођена у болницама које су већ преоптерећене са 1,7 милиона беба годишње, углавном у породицама које једва састављају крај с крајем.
А то је само почетак.
Зато што пандемија није једини разлог зашто ће се Филипини суочити са кризом броја становника - ближа анализа открива проблем који је био годинама у настанку.
Чврст стисак
Престоница Филипина Манила град је који пуца по шавовима, са 13 милиона људи углављењих између Залива Манила и планинског масива Сијера Мадре.
У просеку, на сваком квадратном километру скучено је више од 70.000 људи, према подацима из 2015. године.
Врева може да се осети на сваком кораку, од саобраћајних гужви до затвора, где људи спавају наслагани попут сардина у ћелијама које су 300 одсто преко капацитета.
А сиромашни живе у најнасељенијим крајевима, где су неки осуђени на то да једу месо које пронађу на депонијама.
Стручњаци тврде да део тог сиромаштва може директно да се припише високој стопи рађања у земљи.
Истраживања су показала да стопа плодности од скоро два детета по мајци, тако да становништво ни не расте ни не смањује се, подстиче развој земље смањујући број људи који су рођени у сиромаштву.
Заузврат, скресано становништво добија веће парче националног буџета, искористивши побољшане одрживе ресурсе и животне прилике за све.
И филипинска влада зна за то.
Она од шездесетих ради на томе да смањи стопу плодности уз одређени успех.
Иако се становништво скоро утростручило са 35 милиона на 110 милиона данас, стопа је опала са 6,4 детета по мајци из 1969. на 2,75 2020. године.
А опет су били много мање успешни од једне друге југоисточноазијске земље, Тајланда, у истом том периоду.
Ова будистичка земља спустила је своју стопу плодности са 5,8 деце по мајци крајем шездесетих на 1,5 2020. године, према подацима УН-а.
Њена стопа сиромаштва сада је на 10 одсто, у поређењу са Филипинима и њихових 17 одсто.
Али откуда толика разлика?
Делом зато што филипинска изузетно утицајна Католичка црква, која предводи напад против контрацепције, охрабрује рађање деце стихом: „Будите плодни и множите се.&qуот;
„Наравно да се противимо контрацепцији&qуот;, каже ми преко видео позива отац Џером Сесилано, из Конференције католичких бискупа Филипина.
„Део је нашег мандата не дозволити те такозване репродуктивне пилуле… такозвано 'морално убеђивање' је ту само да подсети људе на моралне последице, негативне последице које ће то имати по све нас.
„Али ако људи не послушају наш позив, онда нека буде тако.&qуот;
Погледајте видео: Ко краде децу са улица Кеније
Упркос противљењу цркве, Филипини су успели да зауздају ситуацију.
Ернесто Пенија, бивши министар социо-економије председника Родрига Дутертеа, тврди да успеси недавног смањења сиромаштва могу директно да се припишу владиној строжој примени закона из 2012. године (РХЛ).
Закон о репродуктивно здрављу је повећао слободни приступ сиромашних сексуалном образовању и контрацепцији.
Ковид-19 би, међутим, могао да избрише сва та тешко остварена достигнућа.
„Изгубићемо читаве четири године колико радимо на овом програму&qуот;, каже Хуан Антонио Перез, извршни директор Комисије за становништво и развој (ПОПЦОМ).
„Имаћемо више непланираних трудноћа, у овом тренутку то је стопа од три непланиране трудноће на сваких 10, а то би могло да порасте на чак половину непланираних трудноћа наредне године, према најгорем могућем сценарију.&qуот;
- У пола света све мање беба
- Свако треће дете у свету „изложено отровном олову“
- Зашто је једна мајка продала сина за 75 евра
Фабрика беба
Особље Меморијалне болнице „Доктор Хосе Фабела&qуот; навикнуто је да има пуне руке посла.
Током 2012. године у болници се рађало 120 беба дневно, што је довело до тога да остарело породилиште из колонијалног америчког периода буде названо „Фабрика беба&qуот;.
Ствари су се поправиле, са бројком која се отприлике преполовила од тада, откако је РХЛ одобрен 2012. године.
Али они се сада припремају за још један „беби бум&qуот;.
- Трудноћа у епидемији: „Полако ме већ хвата паника“
- „Чинило ми се да тонем&qуот; - жене у Србији о постпорођајној депресији
- Како изгледа порођај усред епидемије короне: „Лекари су супер, али страх је неописив“
Како улазимо на „Одељење један&qуот;, дочекује нас какофонија уплаканих беба.
Просторија величине фудбалског терена има уредно послагане редове једноструких кревета са металним оквирима, нагураних у парове.
Вентилатори зује, једва нешто умањујући удар топлоте и влаге.
Мајке, обучене у болничке одоре, са маскама и штитницима за лице, седе нунајући своју новорођенчад.
„У овом тренутку имате свега око три или четири пацијенткиње на два спојена кревета&qуот;, каже нам докторка Дијана Кајипе.
„Нажалост, немамо места, доћи ће још много нових пацијенткиња.
„Већ смо много премашили максимални капацитет болнице. Некад у два спојена кревета заврше и по шест-седам њих.&qуот;
Вирус, међутим, не ствара само проблеме са бројкама: прошлог месеца је болница морала привремено да се затвори након што су седморо пацијенткиња и медицинска сестра били позитивни на тесту.
У тако тесним условима, није тешко видети колико ће се брзо вирус ширити.
Управа болнице се нада да ће нова зграда пружити више креветских места, али за сада је она још недовршена.
Погледајте видео: Црно тржиште деце - прича једне мајке
„Јеретици&qуот;
Нема сумње у Пернијиним очима да ће дугорочна цена „беби-бума&qуот; бити још веће „међугенерацијско сиромаштво&qуот;: сиромашни рађају децу коју систем просто не може да прими.
Али Ковид-19 је извршио огроман додатни притисак на већ оптерећени национални буџет, што ће изазвати нове проблеме.
„Стално говорим да нам треба најмање 2 милијарде пезоса (41,5 милиона долара) годишње да заиста до краја применимо програм за становништво&qуот;, каже Пернија.
„Али буџет који добија комисија за становништво је око пола милијарде пезоса (10,4 милиона долара), што је скоро четвртина онога што нам је потребно.&qуот;
Председник Дутерте је ватрени поборник планирања породице, каже Пернија, али је „више усредсређен на дрогу и корупцију&qуот;, говорећи делом о крвавим, насилним акцијама усмереним против корисника дрога и дилера.
РХЛ је морао да се суочи и са тужбама добротворних организација у савезништву са Католичком црквом, што је довело до тога да пилула за дан после остане илегална а да се мере планирања породице ускрате малолетницама уколико немају дозволу родитеља.
Упада у око да Филипини имају другу највећу стопу трудноћа мећу тинејџеркама у Југоисточној Азији.
Пандемија, упозорава ПОПКОМ, могла би да доведе до тога да тај број скочи за 20 одсто.
Католичка црква негира критике на свој рачун, позивајући владу да уради више на смањењу јаза између богатих и сиромашних у земљи.
„Увек је добро кад ови јеретици могу да окриве цркву за неуспехе такозваног система репродуктивног здравља&qуот;, каже отац Џером Сесилано.
„Са ситуацијом коју имамо сада, шта ће кондоми људима који грцају у сиромаштву? Шта ће ове пилуле људима који су гладни? Ово је питање приоритета, шта је људима потребно у овом тренутку.&qуот;
„Будућност деце - највећа брига&qуот;
Ровели не познаје ништа друго сем сиромаштва о ком говоре ови људи.
Она живи у Басеку, у Тонду, једној од најгушће насељених области на свету.
Али она познаје и Католичку цркву, и њена проповедања у вези са контрацепцијом и абортусом.
„Кад сам била трудна свега месец дана, рекла сам партнеру да желим да абортирам зато што је живот претежак&qуот;, признаје нам она док седимо на поплавној равници смрдљиве реке, једне од ретких области где можете да нађете мало мира за себе у узаврелој заједници.
„Али он је рекао да не смемо то да урадимо. Одржала сам трудноћу уместо да починим грех.&qуот;
„Прошло је скоро три месеца откако смо се растали.&qуот;
Бришући сузе, Ровели каже да је забринута за будућност деце.
Док говоримо, људи се распршују пред полицијским колима која се труцкају по блатњавом путу у потрази за дилером дроге.
Продавање дроге, истиче Ровели, један је од ретких начина „бекства&qуот;.
Сада када је пандемија Ковида-19 увела филипинску економију у рецесију, изгледи овде су суморнији него икада.
„Та брига ми је на првом месту, да ли ћу успети да финансирам њихово образовање&qуот;, каже Ровели.
Понекад кад се наљути и изгуби живце, каже им шта би било да их све да на усвајање богатима да би могли нормално да иду у школу, додаје.
„Али онда кажем себи да вероватно могу и сама.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.29.2020)
