Crna Gora, crkva i imovina: Đukanović potpisao Zakon o slobodi veroispovesti
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović potpisao je izmenjeni Zakon o slobodi veroispovesti, koji je parlament prethodno usvojio.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović potpisao je izmene Zakona o slobodi veroispovesti, koje je prethodno po drugi put izglasala skupštinska većina 20. januara.
„Dileme koje sam imao i zbog kojih sam [izmene] vratio Skupštini na ponovno odlučivanje su ostale", napisao je Đukanović na tviteru.
Taj i još neke zakone, usvojene na sednici 29. decembra 2020. godine, Đukanović je prethodno vratio skupštini na ponovno odlučivanje, obrazlažući da je sporno da li je bilo kvoruma.
Zakon o slobodi veroispovesti izazvao je krajem 2019. i tokom 2020. godine velike proteste Srpske pravoslavne crkve i dela vernika.
- Ko su ljudi u vrhu dosadašnje crnogorske opozicije
- Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"
- Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka"
Prema nekim ocenama, uticao je i na ishod parlamentarnih izbora u avgustu prošle godine i na poraz do sada neprikosnovene Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.
Nova crnogorska vlada izglasana je 4. decembra, a za premijera je izabran Zdravko Krivokapić.
Šta je odlučila skupština, a šta je Đukanović prethodno uradio?
Glasovima 41 poslanika vladajuće koalicije, Skupština je u sredu, 20. januara 2021. godine ponovo usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti, u delu kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine - ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.
Sednici nisu prisustvovali poslanici opozicionih stranaka.
Premijer Zdravko Krivokapić tada je rekao da ne veruje da će predsednik po drugi put odbiti da potpiše ovaj i druge zakone.
Prethodno je Skupština, na sednici 29. decembra 2020. godine, usvojila izmene zakona što je bilo i jedno od predizbornih obećanja stranaka koje su formirale novu Vladu Crne Gore.
Prema Ustavu, zakoni stupaju na snagu tek nakon što ih potpiše predsednik države.
Međutim, posle sednice krajem prošle godine, Đukanović nije želeo da potpiše taj i još neke zakone i vratio ih je skupštini na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da je sporno da li je na na početku sednice 29. decembra bilo kvoruma.
U dokumentu upućenom Aleksi Bečiću, predsedniku Skupštine, Đukanović je istakao da zbog toga „postoji pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom i važećim pravnim propisima".
Crnogorski predsednik je ukazao i na „otvoreno pravno pitanje" konstatovanja prestanka mandata poslaniku Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić.
U Đukanovićevom pismu podseća na većinski donetu negativnu odluku Državne izborne komisije, i „na ukupnu parlamentarnu praksu u Crnoj Gori da se mandat člana Parlamenta potvrđuje tek na predlog tog nezavisnog institucionalnog autoriteta".
Šta se desilo na sednici 29. decembra 2020. godine?
„Ovo je pobeda pravne države, ali i naroda koji je tu državu branio na ulici punih 12 meseci. Večeras je država rukama tog naroda u Skupštini i odbranjena", napisao je predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić na Tviteru pošto je Skupština usvojila izmene zakona prvi put.
Napisao je i da je „posle godinu dana ispravljena nepravda, koju je bivši režim hteo da učini naročito prema SPC, tretirajući je kao ostalu imovinu Crne Gore, koju je krčmio tri decenije".
Sada su sve verske zajednice, kako tvrdi, bez izuzetka jednake pred zakonom.
Izmene su usvojene u crnogorskom parlamentu na gotovo identičan način kao što je to učinjeno pre godinu dana, bez prisustva opozicije.
Sada su opozicioni poslanici bojkotovali zasedanje, a pre godinu dana tadašnja opozicija, koja se protivila usvajanju spornog zakona je, posle indicenata u skupštinskoj sali, bila prisilno, uz pomoć policije, izvedena i privedena.
Šta je pisalo u Zakonu?
Nekoliko godina unazad, dosadašnja vlast u Crnoj Gori predlagala je ovaj zakon.
Crna Gora je 2015. godine poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope Predlog zakona o slobodi veroispovesti i statusu verskih zajednica, ali je nacrt ubrzo povučen usled brojnih kritika.
Novi nacrt poslat je ponovo u maju 2019.
Stručnjaci komisije pohvalili su niz rešenja koja su predviđena zakonom, ali preporučili i da se pre usvajanja konsultuju i verske zajednice u pokušaju da se dođe do dogovora.
Zakon, koji je do sada bio na snazi, predviđao je širi uvid države u finansije religijskih zajednica, ali najspornije su bile tačke kojima je bilo predviđeno, kako su ocenili oni koji su ga osporavali, podržavljenje crkvene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stručnjaci Venecijanske komisije naveli su da država ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.
Zakonom je trebalo definisati i da verske zajednice moraju biti obaveštene o pokretanju sporova o imovini, da im se mora omogućiti učešće u postupcima, kao i da se vlasništvo nad imovinom može promeniti tek nakon konačne odluke nadležnih organa.
Srpska pravoslavna crkva oštro se protivila zakonu, posebno zbog toga što je predviđao da u upravnom postupku verske zajednice dokazuju vlasništvo nad imovinom, kao i da moraju da se registruju.
Tokom mnogobrojnih govora i protesta, mitropolit Amfilohije je tadašnjoj vlasti u Crnoj Gori poručio da se SPC neće registrovati, kao i da bi vlast, zapravo, trebalo da bude ta koja će se registrovati, jer Crkva postoji vekovima.
Uprkos protivljenjima Mitropolije crnogorsko-primorske, cele SPC i tadašnje opozicije, Skupština Crne Gore je 26. decembra 2019. godine usvojila Zakon o slobodi veroispovesti.
Bio je to okidač za burne proteste.
Uoči glasanja došlo je do incidenta pošto su poslanici tada opozicionog Demokratskog fronta (DF) pokušali da spreče usvajanje zakona, zaletali se ka poslanicima vladajuće koalicije, gađali ih flašama i čašama i čupali mikrofone.
Usledilo je i koškanje sa policijom, pa su poslanici ove stranke privedeni.
Ubrzo posle toga usledili su protesti u mnogim crnogorskim gradovima, a organizaciju je preuzela crkva, pa su se protesti pretvorili u litije.
- Kome odgovara nestabilna Crna Gora
- Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
- Ko je bio mitropolit Amfilohije
- Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej
Pravni tim Mitropolije izneo je potom u Beogradu pravne razloge protivljenja zakonu, ističući da je jedan od ključnih problema to što je teret dokazivanja vlasništva na crkvi, a ne na onom ko je zakonom naložio verskim zajednicama da dokazuju vlasništvo.
„Onaj ko je vlasnik ne mora da dokazuje, već onaj koji tvrdi da nije.
„Zamislite da vi morate stalno da dokazujete da ste vlasnik stana, kuće... Crkva ne beži od toga da bilo ko ko tvrdi da je određena imovina njegova pokrene postupak, ali pred sudom.
„Sporno je da se to čini u posebnom postupku", rekao je 16. januara u Beogradu Vladimir Leposavić, tada vođa pravnog tima Mitropolije, a sada ministar pravde.
Usprotivio se i odredbama zakona prema kojima bi se svi sporovi rešavali pred upravnim organima, a ne pred sudovima.
On se tada pozvao na Deklaraciju države Virdžinije od pre 230 godina kada je utvrđeno univerzalno pravo svojine, prema kojem se svaki spor dve osobe o pravu svojine mora rešavati pred sudom i pred porotom.
Šta je odlučila nova skupštinska većina?
Nova vlast u Crnoj Gori, a pre svih premijer Zdravko Krivokapić, rekli su da će jedan od prvih koraka biti izmena spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
Kada je Vlada Crne Gore usvojila predlog o izmenama zakona, Krivokapić je rekao da je komesaru EU Oliveru Varhejiju poručio da je to prelazno rešenje koje omogućava da imovina bude zaštićena, a da će raditi na novom zakonu koji će biti „po najvišim standardima".
Obećanje je ispunjeno tačno godinu dana posle usvajanja Zakona.
Identično kao kada je zakon usvojen pre godinu dana, i sada su poslanici glasali usred noći.
Za su glasali 41 poslanik i poslanica vladajuće većine, a opozicija nije prisustvovala sednici.
Usvajanje izmena spornog zakona propraćeno je aplauzima poslanika.
https://twitter.com/profKrivokapic/status/1343732271128444928
https://twitter.com/profKrivokapic/status/1343732272852250624
https://twitter.com/profKrivokapic/status/1343732274852986880
Ministar pravde i ljudskih prava Vladimir Leposavić rekao je da je rasprava o izmenama Zakona trajala 365 dana i da su građani gotovo referendumski tražili izmene.
On je rekao i da su najviši predstavnici crkve, patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije, „dali živote da bi odbranili svetinje i prava svoje crkve i vernika, ali i prava vernika drugih veroispovesti i prava svih građana kojima je pravo svojine garancija za ekonomsku i svaku drugu nezavisnost", prenela je Televizija Crne Gore.
Mitropolit Amfilohije je preminuo od korona virusa, a nedugo posle njega umro je i poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej, koji se takođe zarazio korona virusom.
Poslanica Građanskog pokreta URA Božena Jelušić rekla je da pravoslavna crkva u Crnoj Gori danas ne može da pomiri vernike, zbog ulaska politike na velika vrata.
Dodala je da se nada da će se posle izglasavanja Zakona, „crkva vratiti tamo gde joj je mesto".
„U zidove crkve, bez potrebe za naracijama koje će nas deliti", dodala je Jelušić.
Za opoziciju odluke Skupštine su nelegitimne i nevažeće.
Bivši premijer i poslanik DPS-a Duško Marković je iz hola parlamenta pozvao međunarodnu zajednicu da odgovorno sagleda ovakvo ponašanje nove većine i da sa DPS-om i drugim opozicionim partijama pokuša da, kako je naveo, obezbedi vladavinu prava i poštovanje političkog sistema.
Marković je najavio i da će DPS podneti prijave i pokrenuti sudske postupke koji će „odlučiti o ovakvom ponašanju aktuelne većine".
Protest ispred parlamenta
Usvajanju izmena Zakona o slobodi veroispovesti prethodili su protesti pristalica dosadašnje vladajuće koalicije ispred zgrade parlamenta u centru Podgorice.
Prema podgoričkim Vijestima, ispred zgrade bio je prisutan veliki broj ljudi sa transparentima poput „Crnogorska država, crnogorska crkva, crnogorski narod" i „Nisu ovo poslanici nego srpski najamnici".
Okupljeni su uzvikivali i „Ne damo državu", „Nije ovo Srbija", ali i pevali: „Što ste na nas digli hajku, četničku vam...".
https://www.instagram.com/p/CJVqiDfAo-k/
https://www.instagram.com/p/CJVuYAEgSLg/?utm_source=ig_embed
Hronologija
30. novembar 2019. godine - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović na Kongresu Demokratske partije socijalista najavio preispitivanje imovine verskih zajednica;
26. decembar 2019. godine - U Skupštini Crne Gore, odlukom većine, u ranim jutarnjim satima, usvojen Zakon o slobodi veroispovesti. Vernici SPC su istog dana (26. decembra 2019. godine) blokirali nekoliko saobraćajnica u Crnoj Gori;
27. decembar 2019. godine - U Beogradu održan protest zbog crnogorskog zakona, vatrometom pogođena i oštećena zastava na Ambasadi Crne Gore u strogom centru grada;
Početkom januara počele su litije širom Crne Gore, kao vid protesta zbog zakona; Održavane su četvrtom i nedeljom do epidemije korona virusa, kada su vlasti donele zabranu javnih okupljanja;
2. januar 2020. godine - Navijači Crvene zvezde su posle košarkaške utakmice došli do centra Beograda i održali protest ispred crnogorske ambasade. Ponovo je na meti bila zastava na zgradi Ambasade.
8. januar 2020. godine - Zakon o slobodi veroispovesti je stupio na snagu.
16. januar 2020. godine - Pravni zastupnici Mitropolije u Beogradu su objasnili razloge protivljenja Zakonu;
14. februar 2020. - Početak dijaloga vlasti i predstavnika Mitropolije crnogorsko-primorske o zakonu;
22. februar 2020. - Vlasti u Crnoj Gori iznose optužbe protiv Mitropolije za dug za porez;
12. maj 2020. godine - Litija u Nikšiću, uprkos zabrani, koju je prevodio vladika Joanikije i grupe sveštenika; Sveštenici su potom privedeni u policiju i zadržani u pritvoru 72 sata. Nakon puštanja, protiv njih je podignuta optužnica zbog ugrožavanja zdravlja građana.
14. maj 2020. godine - Premijer Crne Gore Duško Marković poručio je da je zakon jednak za sve i da sveštenici i crkva ne mogu da budu iznad zakona.
18. maj 2020. godine - Milo Đukanović na dvogodišnjicu mandata predsednika održao govor u kojem je najavio stvaranje, odnosno „obnavljanje samostalne Pravoslavne crkve u Crnoj Gori".
20. maj 2020. godine - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej na zajedničkoj konferenciji za novinare osudili najave Mila Đukanovića o „samostalnoj Pravoslavnoj crkvi". Irinej čak uporedio Đukanovića sa ustaškim režimom u vreme Drugog svetskog rata.
21. maj 2020. godine - Proslava dana državnosti Crne Gore, gde je bilo javnih okupljanja, ali niko za to nije snosio odgovornost.
8. jun 2020. godine - Mitropolit Amfilohije najavljuje nastavak litija, uprkos tome što je na snazi i dalje zabrana javnog okupljanja. Dva dana kasnije, policija saopštava da neće dozvoliti okupljanja.
12. jun 2020. godine - Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković obelodanio je da je zajedno sa predsednikom Milom Đukanovićem razgovarao sa vladikama Amfilohijem i Joanikijem i da im je ponuđeno da Zakon privremeno bude stavljen van snage dok se ne izjasne Ustavni sud Crne Gore i Evropski sud za ljudska prava. Marković saopštio i da će litije ipak biti dozvoljene ali uz poštovanje svih zdravstvenih mera i preporuka.
12. jun 2020. godine - Mitropolija crnogorsko-primorska obrazložila zašto je odbila ponudu predsednika i premijera Crne Gore.
12. jun 2020. godine - Evropska komisija pozdravlja spremnost da se nastavi dijalog dve strane.
13. jun 2020. godine - Episkopski savet Crne Gore dao rok vlastima u Crnoj Gori da se do 12. jula izjasne o nastavku dijaloga, odnosno o predlogu crkve o izmenama Zakona o slobodi veroispovesti.
25. jun 2020. godine - Vlada Crne Gore ponovo je zabranila javna okupljanja, uključujući litije iz epidemioloških razloga.
27. jun 2020- godine - Episkopski savet SPC u Crnoj Gori saopštio je da će poštovati nove mere crnogorskog Ministarstva zdravlja koje se odnose na zabranu verskih okupljanja.
30. avgust 2020. godine - U Crnoj Gori su održani parlamentarni izbori. DPS je pojedinačno osvojio najviše glasova, ali su tri opoziciona bloka stranaka zajedno osvojile više i mogle su da naprave novu, vladajuću koaliciju.
Novembar/Decembar 2020. godine - Predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić u više navrata je najavio izmene Zakona o slobodi veroispovesti. Vlada Crne Gore je 17. decembra usvojila predlog izmena Zakona i uputila ga Skupštini na usvajanje.
28. decembar 2020. godine - Protest pristalica DPS-a ispred zgrade Skupštine Crne Gore zbog predloga izmena zakona.
28. decembar 2020. godine - Skupština Crne Gore usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti, bez prisustva opozicije.
2. januar 2021. godine - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio je da potpiše izmene Zakona i vratio ga skupštini na ponovno odlučivanje.
20. januar 2021. godine - Skupština Crne Gore ponovo je, većinom glasova, usvojila izmene Zakona o slobodi veroispovesti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.25.2021)
Veliki ruski napad na Ukrajinu na božićno jutro, Zelenski: 'Ovo je neljudski'
