Спавао је на станици, грејао се по ћошковима кафана да би постао свој газда: Филмска прича једног сасвим обичног човека коју ћете читати у једном даху

Густа магла стисла Ужице. Нестало небо, врхови солитера, околна брда. Гледа Стојан Брајовић из свог стана, ни млађе и здравије очи не би могле да добаце даље од завесе која је скрила град. Иста ли је ова магла, мисли, као она сарајевска под којом је убог, гладан и промрзао грцао тешке ђачке и студентске дане. И све му на памети родни Златар, село Мушковина, онај комад очевине који је његов стари сурових послератних година продао за једну краву да му чељад макар