Spavao je na stanici, grejao se po ćoškovima kafana da bi postao svoj gazda: Filmska priča jednog sasvim običnog čoveka koju ćete čitati u jednom dahu

Gusta magla stisla Užice. Nestalo nebo, vrhovi solitera, okolna brda. Gleda Stojan Brajović iz svog stana, ni mlađe i zdravije oči ne bi mogle da dobace dalje od zavese koja je skrila grad. Ista li je ova magla, misli, kao ona sarajevska pod kojom je ubog, gladan i promrzao grcao teške đačke i studentske dane. I sve mu na pameti rodni Zlatar, selo Muškovina, onaj komad očevine koji je njegov stari surovih posleratnih godina prodao za jednu kravu da mu čeljad makar