Niške zarđale trube
Dojče vele 09.01.2021
Opet sam u Nišu, sred zlatnog januarskog jutra. Ispijam kafu u Kazandžijskom sokačetu, Niš je kulinarsko obećanje, uprkos koroni. Ovde se jedu domaćinske pihtije uz albansku salatu koja se 40 kilometara dalje zove moča.
Moj prvi suret sa Nišom bio je sredinom osamdesetih. Grad je još uvek bio u naponu – Mašinska i Elektronska industrija su zapošljavale na desetine hiljada ljudi i Niš je bio treći u Jugoslaviji po bruto proizvodu u odnosu na broj stanovnika. Sarajevo u kojem sam tada studirao poslalo je na kulturnu razmenu čitav autobus kreativaca – muzičara, pesnika i glumaca – na poziv grada Niša. Od alternative do Tome Bio sam u ekipi jer sam upravo objavio prve književne
