Нишке зарђале трубе
Дојче веле 09.01.2021
Опет сам у Нишу, сред златног јануарског јутра. Испијам кафу у Казанџијском сокачету, Ниш је кулинарско обећање, упркос корони. Овде се једу домаћинске пихтије уз албанску салату која се 40 километара даље зове моча.
Мој први сурет са Нишом био је средином осамдесетих. Град је још увек био у напону – Машинска и Електронска индустрија су запошљавале на десетине хиљада људи и Ниш је био трећи у Југославији по бруто производу у односу на број становника. Сарајево у којем сам тада студирао послало је на културну размену читав аутобус креативаца – музичара, песника и глумаца – на позив града Ниша. Од алтернативе до Томе Био сам у екипи јер сам управо објавио прве књижевне
