Свемир и небо: Најузбудљивији тренуци који нас чекају у 2021.

Нова година, нови планови за посматраче звезда!

Уколико сте страствени љубитељ ноћног неба и истраживања свемира, почните да планирате већ сада, зато што ће 2021. бити препуна узбудљивих и предивних астрономских догађаја у којима ћемо сви моћи да уживамо.

Можете да очекујете стидљиве планете, суседне галаксије, потпуна помрачења Месеца, ватрене прстенове, метеорске кише, две различите мисије слетања на Марс.

Биће чак лансиран нови свемирски телескоп - што ће нам омогућити да видимо универзум као никада до сада.

Од изузетних једнократних догађаја до старих добрих и омиљених вишегодишњих појава, ево шта можемо да очекујемо.

• Лепота свемира од које застаје дах - у фотографијама
• Мистерије свемира и нестанак џиновске звезде
• Бетелгез: Зашто се „гаси“ једна од најсјајнијих звезда

1. Упознајте Меркур

Ако никад нисте видели Меркур - најмању планету у нашем Сунчевом систему и најближу Сунцу - највише шансе за то имаћете 24. јануара.

Он ће бити видљив на западном хоризонту за оне са добрим видом, али двоглед би могао да вам буде оде велике помоћи.

Меркуру је потребно 88 дана да обиђе Сунце, а већину тог времена не можемо да га видимо зато што је или сакривен или се налази покривен најјачим сјајем наше звезде.

Али крајем јануара, планета ће бити у полу-фази по имену дихотомија и само 50 одсто осветљена Сунцем.

И то вам је зато најбоља шанса ове године да га видите, и зато уживајте!

2. Објекти далеког неба на Јужној полулопти

Посматрање звезда јужно од екватора цењена је посластица, и за аматере и за професионалне астрономе подједнако.

За почетак, путања Млечног пута толико је јасна и јарка да је понекад видљива као звездана дуга: јединствени непрекинути лук разнобојног светла од хоризонта до хоризонта.

„Јужна полулопта садржи све најбоље ствари&qуот;, једном је славно изјавио Барт Бок, холандско-амерички астроном који је заједно са супругом астрономкињом Присилом Ферфилд дошао до значајних открића о структури и еволуцији наше галаксије.

Са ове стране планете, свако може да види голим оком збијена звездана јата (кружне хрпе звезда које на окупу држи гравитација), друге галаксије сем наше, маглине…

Потражите Јужни крст, који је, иако најмањи од свих 88 сазвежђа, један од најпрепознатљивијих.

Источно од Јужног крста можете да видите и планетарну маглину Врећа угља, у којој се све време рађају нове звезде.

А недалеко од Вреће угља је Кутија драгуља: јединствено јато од стотинак црвених, плавих и белих звезда које лако могу да се виде обичним двогледом.

Погледајте видео: Невиђено откриће аустралијских научника

3. Далеко зимско небо на Северној полулопти

Зима доноси најдуже ноћи, које за астронома значе више времена за уживање у посматрању звезда, чак и ако је хладно.

Изаберите неку мрачну ноћ, идеално 11. фебруар, кад је Нови месец (ако Месец није видљив, његово светло вам неће омести планове) и потрудите се да истренирате очи да гледају мимо очигледног.

Тако ћете можда успети да угледате неке објекте на далеком небу као што су Плејаде.

Познато и као „Седам сестара&qуот;, ово прелепе звездано јато толико је јарко да можете да га видите чак и из урбаних области, под условом да знате где да их тражите - и зато усмерите поглед ка Југу непосредно после заласка сунца.

Ако се осећате одважно, можете да покушате да пронађете и галаксију Андромеда, најближу велику галаксију нашем Млечном путу, удаљену свега 2,5 милиона светлосних година.

Кад посматрате са места без светлосног загађења, можете да видите Андромеду голим оком, непосредно после заласка сунца, ка Западу, близу истоименог сазвежђа.

4. Орион

Ако сте тек почели да упознајете астрономију или желите да научите да препознајете само једно сазвежђе, зашто се не бисте одлучили за нешто посебније и видљиво с обе полулопте?

Орион је лако препознати и зими - на југозападном небу ако сте на Северној полулопти, или на североисточном небу ако сте Јужној полулопти (идеално између 85 степени и минус 75 степени географске ширине, да будемо прецизни).

Ово препознатљиво сазвежђе, познато и као Ловац због њеног облика пешчаног сата, има чак и појас који чине три јарке звезде и нешто блеђи мач.

Поближе посматрање овог бодежа открива да једна од његових компоненти није звезда већ маглина Орион, звездано породилиште у ком настају нове звезде.

Орионова рамена такође нису разочарење, састављена од Бетелгеза (црвене звезде) и Белатрикса (плаве звезде); док је једно од стопала направљено од суперџиновске звезде Ригел (плаво-бела).

Али имајте на уму да кад га тражите на Јужној полулопти, Ловац делује наопачке, као да прави премет, уместо да јури плен.

• Крочите на планету на којој пада камена киша, а океани су од лаве
• Лебди ли живот у облацима Венере
• Шта астрономима открива најбљештавија супернова

5. Слетања на Марс

Ове године ћемо, уз мало среће, видети не једну, већ две мисије слетања на Марс.

Осамнаестог фебруара НАСА планира да спусти свој ровер Персевиренс - заједно са хеликоптером Инџенуити - на Црвену планету.

Мобилна научна лабораторија опремљена је низом камера за снимање деликатног слетања и способна је да проучи марсовско тло.

Тражиће знаке прошлих или садашњих облика живота и испробаће нову технологију за будуће мисије са људском посадом.

А у априлу ће јој се придружити кинески Тјанвен-1, слетач и ровер - чија мисија је да пронађе џепове воде испод површине и постави темеље за потенцијалну мисију слања узорака назад на Земљу.

Кинеска национална свемирска администрација тако ће постати друга свемирска агенција после НАСА која ће спустити функционалну мисију на Марс.

6. Метеорске кише

Сваке године небо нам нуди неколико метеорских киша које су „призор од ког истински застаје дах&qуот;, каже астроном из Краљевске опсерваторије Гринич Грег Браун.

Док се Земља креће по својој орбиталној путањи, она пролази кроз облаке прашине заостале од разних комета и астероида у нашем сунчевом систему.

То су добре вести за све нас, зато што како се овај отпад обрушава у нашу атмосферу, он производи низ бриљантних светлосних пруга на ноћном небу.

Најбољи начин да се ужива у природном ватромету јесте сачекати после поноћи, у ноћи врхунца, и упутити се негде где има што мање светлосног загађења.

Што више ноћног неба можете да видите из цуга, то боље, тако да будите спремни да лежите на земљи и чекате:

„Ако будете имали довољно времена и среће, могли бисте да видите и по метеор на сваки минут или два током најјачих киша, а као додатни бонус, ваше очи навикнуте на мрак имаће сјајан поглед на сезонске звезде у позадини&qуот;, каже Браун.

„Четвртог маја, на врхунцу ће се наћи киша Ета аквариди, што ће бити посебно видљиво јер је то једна од две кише коју производи славна Халејева комета&qуот;, каже Браун.

Друга изузетна метеорска киша биће Персеиди (11. август), али за најбољу метеорску представу 2021. године мораћемо да сачекамо сам крај године.

• Персеиди - киша метеора попут ниједне друге

Геминиде (13. децембар) „производи отпад астероида, а не комете, због чега метеори често имају јарке боје, док разни елементи сагоревају у атмосфери на сличан начин као и садржај обичног ватромета&qуот;, каже Браун.

А ако желите да будете супер припремљени за 2022. годину, убележите у ваш дневник Квадрантиде, пошто ће они доживети врхунац првих дана Нове године.

7. Потпуно помрачење Месеца

Двадесет шестог маја, Месец ће заклонити Земљина тамна страна - другим речима, биће покривен сенком наше планете.

Они који посматрају са Пацифичког обруча (географска област око Пацифичког океана) моћи ће да извуку највише из овог помрачења Месеца.

Најбоље место за посматрање биће Хаваји, будући да ће се то десити у време кад би Месец требало да је највиши на небу усред ноћи - док ће региони даље на север и југ моћи да виде само неке фазе пре него што Месец нестане на хоризонту.

• У фотографијама: Помрачење сунца током летње дугодневице
• Супер Месец - посластица за посматраче неба широм света
• У фотографијама: Ружичасти супер Месец осветлио ноћно небо

8. Годишње помрачење Сунца

Десетог јуна Месец ће бацити властиту сенку на Сунце - али ово неће бити обично помрачење.

Овом приликом, Месец ће бити удаљен само 404.300 километара од Земље, што значи да његова сенка неће бити довољно велика да потпуно заклони Сунце.

Уместо тога, како Месец буде пролазио испред звезде, остаће видљив „ватрени прстен&qуот;.

Не заборавите, не смете да гледате директно у Сунце, већ радите то само уз одговарајућу заштиту као што су наочаре за помрачење.

Овај необичан феномен моћи ћете да видите из Канаде, северозападног Гренланда, североисточног Сибира… и уз мало среће, са било ког места на свету - преко Интернета.

Погледајте видео: Деценија Сунца у једном минуту

9. Планетарне опозиције

Док све планете Сунчевог система круже око Сунца, дође време кад се Земља нађе директно између Сунца и друге планете: за то астрономи кажу бити „у опозицији&qуот;.

„Најближе планете Земљи видљиве су голим оком, али 'опозиције' пружају најбољу прилику да их видите&qуот;, каже астрономкиња Дара Пател из Краљевске опсерваторије Гринич.

„Сатурн и Јупитер ће достићи опозицију 2. и 20. августа&qуот;, каже Пател, а такође „они ће бити ближе нама него у било којој другој тачки током године.&qуот;

Ако имате телескоп (вреди покушати и са двогледом), ово је ваша шанса да погледате ка екватору, око један сат ноћу, „да бисте видели облаке Јупитера и прстенове Сатурна кад су најсјајнији&qуот;, каже Пател.

• У фотографијама: Велико поравнање Јупитера и Сатурна
• Јупитер какав до сад нисте видели
• Спектакуларна фотографија Јупитера и његове Велике црвене пеге

10. Лансирање Свемирског телескопа Џејмс Веб (ЈВСТ)

Ако постоји неки догађај због ког астрономи седе као на иглама - то је онда лансирање Свемирског телескопа Џејмс Веб, илити скраћено ЈВСТ, које се очекује 31. октобра.

После једномесечног путовања да би стигао у орбиту „и компликованог процеса расклапања, зато што је телескоп сувише велик да би стао на ракету без згодних оригами смицалица, телескоп би требало да означи почетак нове ере инфра-црвене астрономије&qуот;, каже астроном Ед Блумер.

То је веома узбудљиво, зато што ће омогућити научницима да „истраже веома ране звезде и галаксије, процесе формирања планета, галактичку еволуцију и много тога још&qуот;, додаје Блумер.

Није сасвим тачно доживљавати га као замену за деценијама стари Свемирски телескоп Хабл, већ пре као „следећу генерацију инжењерства и он ће послужити као главна алатка међународне астрономске заједнице у бројним наредним годинама&qуот;, каже Блумер.

Уз мало среће, ЈВСТ ће пружити нови низ дуго очекиваних слика које „би већ отпочетка могле да буду једнако добре као оне најбоље које смо добијали преко досадашње инфра-црвене астрономије, а од овог тренутка надаље постајаће само све боље&qуот;, каже овај астроном.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.19.2021)