Roman je tu da bude lep i nenadmašan, zašto ga mnogi i danas svode na zastavu i slugu stvarnosti

Nestalo je, dakle, epa, nestalo je simfonije, ali roman traje. Zašto je to tako, odgovor je jednostavan: roman je u direktnoj vezi sa stvarnošću. Tu, međutim, dolazimo do prve raskrsnice na kojoj se ne zna tačno ko ima prednost, kao ni da li je raskrsnica kružna ili krstastog oblika. Da li stvarnost samo prolazi kroz roman, ili svojim stalnim promenama diktira i promene romana. Biću kao romanopisac sa iskustvom, sasvim jasan: iako bez stvarnosti ne može, stvarnost