Митови и агенде о Андреју Пленковићу

Изгледало је да се тип коначно заинтересирао. Скинуо је наочале, одложио нотес и нагнуо се према каучу. – Антене?! – поновио је, несигуран у оно што је чуо. – Да, антене. Као оне аутомобилске, знате оне што се извуку, овако – одговорио је мушкарац испружен на каучу, показујући рукама око сљепоочница. – Ево ту, само се извуку, фијууу, као тицала, и онда преко радара и филтера у глави за три секунде знам тко има какву агенду. – Фасцинантно – вратио је доктор наочале