Једна влада са животом од два месеца, једна нешто дужа али судском пресудом оцењена као неправилно изабрана, председник са функције право пред међународни суд - у политичком животу Косова све то десило се од претходних, такође ванредних парламентарних избора.

Нова етапа политичких превирања биће исписана на ванредном гласању за посланике 14. фебруара када ће се бирати 120 чланова новог парламента.

Ипак, можда најтежи задатак будућих посланика биће избор новог председника, за који није довољна проста већина од 61 мандата, већ је неопходно гласање најмање две трећине посланика.

• За кога гласају Срби на Косову
• Ко је ко на политичкој сцени Косова
• Победници и губитници заменили улоге на Косову

У октобру 2019. године, на гласању је победила странка Самоопредељење Аљбина Куртија који је у договору са Демократским савезом Косова (ДСК) постао премијер, али су га партнери срушили после неколико месеци власти.

Премијер нове коалиције постао је Авдулах Хоти из ДСК коју су чиниле готово све странке сем изборне победнице, али је Уставни суд прогласио да је глас једног посланика који је подржао владу нелегитиман - па је и та влада пала, а избори су поново расписани.

Победници који долазе из опозиције

Странка Самоопредељење на претходним изборима први пут се нашла на врху по броју освојених гласова и то је Аљбину Куртију дало предност у формирању власти - која није потрајала.

У бурном политичком животу овог покрета у последњих 16 месеци било је много промена - пресељење страначких просторија најмања је од свих.

„Недостају нам ресурси, али то није оно што највише фали у овој земљи - владе су имале међународну подршку, велики потенцијал, али недостајало је добре воље&qуот;, каже Хајрула Чеку из покрета Самоопредељење.

Чеку каже да су непуна два месеца власти Аљбина Куртија улила добру вољу потенцијалним бирачима.

„Кад је Куртијева антикорупцијска влада почела да се бави корумпираним управним одборима јавних предузећа и другим корумпираним политичарима и службеницима, они повезани са њима су морали да се уједине и да спасу сопствени интерес.

Тај моменат за многе је разјаснио ствар, па сада људи желе да збаце стару гарду политичара на Косову и зато користе Самоопредељење да их пошаљу у пензију, а вероватно ће бити и оних који ће у затвор.&qуот;

Самоопредељење политику гради на две кључне тезе - правди и запошљавању младих.

Ипак, свесни су да их је стабилности претходне власти коштало и мање или више отворено супротстављање дијалогу који су водили председници Косова и Србије Хашим Тачи и Александар Вучић под покровитељством изасланика претходног америчког председника.

„Морамо најпре да дефинишемо шта је наша позиција у преговорима са Србијом, да одредимо принципе за дијалог - то је више од политике, ту је и прошлост, геноцид, жртве.

Курти је једини политичар на Косову који може да осигура да Косово има утицај на међународној позицији, а не угрози достојанство жртава и правде.&qуот;

Став Самоопредељења после претходне победе био је да не прихвати Српску листу у коалицију која формира косовску владу.

Ипак, под притиском уставних прописа, по којима победнику избора у српској заједници припадају два министарства, Курти је добио два члана кабинета из Српске листе.

„Не мислим да је Српска листа прави представник Срба на Косову, у претходном мандату морали смо да им дамо два министарства по уставу, али они не представљају интересе српске заједнице.

Верујемо у искрен дијалог са српском заједницом и верујемо да можемо да им обезбедимо да буду део косовске заједнице - Срби живе у страху, а Српска листа им прети и злоупотребљава их да би српске претензије на Косову остале актуелне.&qуот;

Можда ће теже питање од сарадње и преговора са Србијом за фаворита и на овим изборима бити питање избора председника.

Самоопредељење је за наследника Хашима Тачија већ кандидовало Вјосу Османи, која је у претходном мандату била председница Скупштине Косова на предлог ДСК, а по Тачијевом одласку у Хаг и вршитељка дужности председнице Косова.

Странку је напустила, па се на овим изборима налази на листи Аљбина Куртија.

„Вјоса Османи тренутно подиже интегритет места председника Косова, што су они пре ње уништавали - она је веома добар кандидат за то место.

Желимо више од 61 мандата и што их више буде, лакше ће нам бити да изаберемо новог председника, али о томе ће се свакако разговарати после избора&qуот;, поручује Чеку чија странка је до сад показала чврст став да неће одустати од своје кандидаткиње.

• Ко плаћа које рачуне на Косову
• Шта је Трамп оставио Балкану у наслеђе
• Чије су Газиводе

Ко је ко на изборима на Косову

На гласачком листићу наћи ће се 28 листа:

• Демократски савез Косова Исе Мустафе, Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја, НИСМА Фатмира Љимаја део су последње владајуће већине;
• Самоопредељење Аљбина Куртија је победница претходних избора;
• Демократска партија Косова Кадрија Весељија једина није учествовала у власти од претходних избора;
• За гласове већинске заједнице надмећу се и Партија балиста и Фјала;
• За десет мандата гарантованих српској заједници, надмећу се Грађанска иницијатива за слободу, правду и опстанак, Српски демократски савез и Српска листа;
• Остале мањинске заједнице имају укупно десет гарантованих мандата, а међу њима су бошњачке листе: Коалиција Вакат, Социјалдемократска унија, Уједињена заједница, Нова демократска странка, Наша иницијатива;
• Листе ромске заједнице: Партија уједињених Рома, Напредна странка косовских Рома, Ромска иницијатива и Косовска нова ромска партија;
• Ашкалијске странке: Партија Ашкалија за интеграцију, Демократска партија Ашкалија Косова и Ашкалијска партија за интеграцију;
• Горанске партије: Коалиција Зајено и Јединствена горанска партија;
• Партије турске заједнице: Косовска демократска турска партија, Нова странка турског покрета;
• Египћанске партије: Нова демократска иницијатива Косова и Либерална партија Египћана.

Да ли се исплати ући у владу против изборног победника

У канцеларијама косовских министарстава, предизборне дане проводе чланови коалиције коју је предводио Демократски савез Косова Исе Мустафе.

Премијер Авдулах Хоти био је на челу тима који су чинили представници његове странке, мањинских партија и странака ратних лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК) Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја.

„Не жалим уопште, веома сам поносан што смо преузели одговорност - земља је била блокирана, без власти која је пала у априлу, па смо имали избор или да формирамо нову владу или да земља иде даље без владе.

Ризиковали смо, иако смо знали да тајминг није био најбољи мада смо могли да седимо са стране и критикујемо, али у политици смо ту и да бисмо служили грађанима&qуот;, каже Бесник Тахири, потпредседник косовске Владе кога је на ту функцију предложила странка Алијанса за будућност Косова (АБК) Рамуша Харадинаја.

Он каже да је најважнији допринос владе, чији је избор оспорио Уставни суд, стабилизација прилика на Косову.

„Успели смо да ревитализујемо односе са кључним савезницима, међу којима је САД, за шта је значајно било потписивање Вашингтонског споразума.

Лекција из свих досадашњих споразума у овом региону је да су Американци били присутни у сваком.&qуот;

• Косово и Израел успоставили дипломатске односе - зашто је то важно
• Откуд у вашингтонском споразуму о Косову српска амбасада у Израелу

Ипак, ко год да дође на власт након избора, суочиће се са нестабилном економијом коју су пандемија и дуготрајна затварања додатно исцрпела.

„Планирамо милијарду евра за опоравак економије, пре свега кроз подршку бизнисима, али и грађанима.

Наш јавни дуг је најнижи у региону, међу најнижим на свету - део новца доћи ће из гаранција, део из страних инвестиција, а део из Агенције из приватизацију.&qуот;

Када је Рамуш Харадинај последњи пут водио косовску владу, мандат је завршио увођењем такси од сто одсто на српску робу као меру реципроцитета јер је Србија блокирала улазак Косова у Интерпол.

„Стратегија са таксама била је важна пре три године, када се разматрало најлошије, најелементарније, најпогрешније решење - промена граница, размена територија.

Говоримо о две деценије потпуно различитих система и велика је грешка ако се и даље желе исте игре.&qуот;

У политичким играма на Косову, Тахири каже да његова странка нема „црвене линије&qуот; у одлучивању са ким би могла да формира евентуалну владајућу коалицију.

Ипак, ограде се појављују када се ради о избору председника Косова.

„Победник је одговоран да представи решења и води земљу - ако освоје 80 одсто, могу имати све, али ако не освоје толико, неопходна је коалиција.

То што немамо црвене линије односи се на формирање коалиција, али у случају председника је другачије - није у питању постављање услова, него рационално размишљање о председничкој кандидатури Рамуша Харадинаја.&qуот;

На опаску да српски председник Александар Вучић упозорава да би велика опасност по стабилност и Србе на Косову била управо победа Харадинаја на председничким изборима, Тахири Харадинаја на српском језику описује као „човека који је с народом&qуот;, а не као популистичког лидера.

„Рамуш Харадинај се од живе ратне легенде из 1999. године трансформисао у лидера мира 21. века.

Вучић не треба да се плаши Рамуша, већ својих акција које су веома примитивне, и често испуњене говором мржње.&qуот;

Тахири тврди да су Срби на Косову, за време мандата владе чији је члан, имали подршку.

„Имам одличну сарадњу са српским министрима, са грађанима Косова српске националности.

Проблем је што сви гледају прошлост, а нико будућност - локалне власти у Митровици или Грачаници могу да ураде више, али се много пажње посвећује рејтингу, политичким темама, прављењу вести.&qуот;

На питање да ли може да замисли да његова странка има своје одборе у Северној Митровици или Грачаници, Тахири се кратко насмеје.

„Проблем није у људима већ у популистичком приступу у Београду који држи таоцима људе на Косову, а то је веома тужно.

Више је насиља у Београду за једну недељу него међуетничког насиља на Косову за десет година&qуот;, тврди Тахири.

• Три препреке сарадњи предузетника Србије и Косова
• Корона вирус и Балкан: Између два полицијска сата
• Колико се данас разумеју Срби и Албанци и да ли нови речник може да помогне

Били ван влада, остали и без председника

Странка коју је основао Хашим Тачи једина је која је између два избора циклуса остала ван министарских кабинета.

Демократска партија Косова (ДПК), коју предводи Кадри Весељи, у ове ванредне изборе улази и без Тачијевог председничког мандата, прекинутог одласком пред Међународни суд за злочине ОВК.

„Мислим да смо сада у много бољој позицији, показали смо да смо конструктивни, али и да смо доследни својој политици јер смо остали изван владе.

Када се гласало о буџету и пакету корона помоћи, међународним споразумима, ми смо показали да нисмо против државе, него против лоших влада&qуот;, каже функционерка ДПК Ваљдете Идризи.

Она најављује да је странка у опозицији спремала детаља економски програм који ће понудити ако дође на власт.

„Подршком приватном сектору, смањењем пореза и олакшавањем запошљавања, дошло би се до помоћи бизнисима која је неопходна.&qуот;

Идризи каже и да је за њену странку веома важно да се настави тамо где је стао претходни председник Хашим Тачи у разговорима са српским председником Вучићем.

„Морамо да коначно дођемо до споразума са Србијом, дијалог не може да траје заувек.

Наши ставови су исти о кључним питањима.&qуот;

Тврди да је и сама у име ДПК показала колико је странци важна равноправност на Косову.

„Много пута сам говорила о дискриминацији Албанаца на северу Косова, којима није дозвољено да обнове сопствене куће које су напустили после 1999. године.

Али исти принцип би се примењивао и на Србе - на тај начин показујемо да се поштују људска права свих, и морамо да тежимо таквој земљи.&qуот;

И док друге странке лицитирају својим председничким кандидатима, ДПК за сада свој став не саопштава.

„За разлику од других партија, ми немамо црвених линија.

Такмичимо се да будемо првопласирани, а свој предлог имаћемо када за то дође време.&qуот;

А време ће доћи веома брзо - косовски посланици о председнику ће се изјашњавати најкасније до лета, што ће одредити и даљу динамику политичког живота.

Погледајте видео о традиционалној албанској капи на Косову

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.12.2021)