Пише Луна Лу: Нема те, а ипак си ту

Петак. Поподне. Стигох дома промрзла. Образи бриде. Јако ми се свиђа да зима буде зими. * У глави – Цанетов глас и стихови – саундтрак дана. “Пет испод нуле чека напољу, пусти ме да уђем – опет сам ту”. На глави ми је црвена вунена капа. Као из партизанске приче – или је то пак био црвени шал. Меморија је чудна зверка. Варљива је и опака животиња – то памћење. * Претходних седам дана бавим се интензивно феноменом сећања на једног човека. Александар Ђуричић ми