Српске и албанске жртве ОВК траже да учествују на суђењу Тачију

Суду за злочине ОВК у Хагу пријавило се до сада 18 жртава злочина ОВК српске и албанске националности за учешће у предстојећем процесу против Хашима Тачија и тројице саоптужених за злодела над заробљеницима у притворима на Косову и у Албанији, 1998-99.

Како је објављено на интернет страници суда, судска служба за жртве предложила је 15. фебруара судији за претходни поступак Николи Гијуу (Ницолас Гуиллоу) да усвоји захтеве 17 пријављених - од којих су деветоро Срби, петоро Албанци, док националност троје није прецизирана - за учешће на суђењу.

Захтев Албанца који је тврдио да су га припадници ОВК ранили 1997. одбијен је зато што то време није обухваћено оптужницом.

По правилнику суда, чији је званичан назив Специјализована већа Косова, жртве могу да у процесима учествују као равноправна , трећа, страна уз помоћ правних заступника.

Уколико страдање жртава буде потврђено пресудом, суд може наложити осуђенима да жртвама надокнаде штету у износу који судије одреде.

У поднеску судији Гијуу, служба за жртве је прецизирала да су захтев да учествују у процесу Тачију и саоптуженима поднела петорица Срба који су били директне жртве ОВК.

Они су, по захтевима, били "киднаповани, мучени, незаконито притворени и подвргнути окрутном поступању у истом притвору" ОВК који је наведен у оптужници и у време обухваћено оптужницом, од марта 1998. до септембра 1999.

Петорица Срба, према поднеску, "тврде да су претрпели физичку, менталну и материјалну штету која је последица тих злочина".

Још један Србин је учешће у процесу затражио као директна жртва киднаповања, мучења, незаконитог притварања и окрутног поступања, али у одвојеном притвору ОВК на непознатој локацији на Косову.

Учешће на суђењу затражиле су и "индиректне жртве", односно чланови породица отетих, несталих или убијених заробљеника ОВК, који су због тога доживели менталну трауму.

То је учинила жене српске националности којој је ОВК отела мужа, чија је судбина од тада непозната.

Двојици Срба, који желе да учествују на суђењу, ОВК је, такође, киднаповала очеве, после чега је један нестао, а за другог се зна да је убијен у рукама ОВК.

Захтев за учешће на суђењу Тачију и саоптуженима поднело је и троје чланова једне албанске породице, чији је муж и отац нестао након што га је на Косову отела ОВК.

Због отмице и убиства оца и мужа у рукама ОВК троје чланова још једне породице, чија националност није наведена, жели да се појави као страна на суђењу.

Исти захтев поднели су и Албанка и Албанац чију је браћу, у одвојеним догађајима на Косову, убила ОВК.

Судска служба за жртве препоручила је судији Гијуу да усвоји њихове захтеве.

Све жртве чији су захтеви оцењени оправданим затражиле су да њихови идентитети буду заштићени. Да њихова имена не буду откривена ни оптуженима захтевало је 12 жртава.

"Већина...је изразила забринутост за своју безбедност и безбедност њихових породица због опште климе застрашивања сведока на Косову", пише у поднеску службе за жртве.

Служба је, стога, судији Гијуу препоручила да идентитете жртава заштити, узимајући у обзир "забринутост због климе застрашивања сведока и жртава на Косову", као и "огроман утицај, везе, ресурсе и подршку" које оптужени уживају.

"Затражити учешће у процесу као жртва представља не само ризик од стигме, него и од одмазде и насиља од стране других чланова друштва" на Косову, упозорила је судска служба за жртве.

Одлуку да ли ће прихватити захтев жртава за учешће у процесу, судија Гију донеће у догледно време.

Поред Тачија, за злочине над Албанцима, Србима и Ромима на Косову и у Албанији, оптужени су још Кадри Весељи (Весели), Реџеп Сељими (Рексхеп Селими) и Јакуп Краснићи (Красниqи).

Тачи (52), Весељи (53), Сељими (49) и Краснићи (69) оптужени су за злодела почињена у 34 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у 10 тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе. од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Тужиоци траже да суђење почне у септембру ове године, а одбрана тврди да процес не може почети до лета 2022.

(Бета, 19.02.2021)